Ritam

LILIHIPI I KIČME

Šta je najbolji jagodinski proizvod pored piva, kako od tuđe napraviti svoju autentičnu pesmu i kako ostati svoj? Crni lilihip zna odgovore...

RITAM: Zanimljiva je priča Krake iz Presinga koji se jednom prilikom slučajno našao u Jagodini. Šetao je gradom i čuo kako rok trešti iz nekog podruma odakle su malo k<isnije izašli „neki čupavi Ijudi"... To ste bili vi? VL/VDA: Da. Mi smo svirali u nekom podnimu i kada smo završili priđe mi neki tip i pita me: „Momak, koju to tarabu sviraš?” To me je prvo pitao! Posle mo otišli kod mene gde je on prespavao. Videli smo se posle togaparputa, zvao meje jednom da mi čestita Novu godinu. Do ’9l. je bila super atmosfera, puno mesta gde je moglo da se ode, a i mi smo tada dosta svirali. Mislim da smo mi prvi bend u Jagodini koji je svirao u nekom kafiću. Svirali stno na nekoliko mesta, za pic'e dok se njima isplati. Kad preteramo, gotov koncert! R: Šta ste sve svirali? V: Sve i svašta, sve što nam je padalo na pamet i što smo znali da sviramo. Bilo je stvamo svega; Doors, Zeppelin, Sex Pistols, Stones... Svirali smo pred stotinak Ijudi, toliko je kafana mogla da primi. Tu je svirao svako ko je znao da svira, Ijuđi su se smenjivali za instrumentima. Nije bilo bitno ko svira. R: Zanimljive su i obrade koje su tada nastajale... ■ V: Svirali smo neke naše obrade, ali to nema veze sa originalnim stvarima. Ja nikada ništa nisam skinuo. Recimo, to sa Disciplinom kičme („Nemoj da bacaš betonske table”) uopšte nije bila ozbiljna stvar u startu. Mi nismo bili bend, sve je došlo spontano. Dejan (basista) i ja smo rođena braća, a Zeka (bubnjar) je ostao iz te ekipe koja je svirala po kafanama. Pošto se u to vreme dosta sviralo u Jagodini, uradili smo „Betonske table” dabismo imali repertoar. Pravo da ti kažem, ja nisam imao pojma kako ta stvar izgleda u originalu. R: Znači, nisi pravio veme kopije originalnih pesama, već si unosioneŠto svoje? V: Pa da. Radili smo mi svašta. Snimili smo jednu stvar ~New York” sa jednim reperom iz Jagođine. On je pevao tekst Gran dmaster Flasha, aja sam skinuo Stone Roses ili nešto slično. Nema nikakve veze sa originalom, to je nova pesma! Imamo mi i Motorhead, Slayer, pa onda ,Ja sam plejbol” i još dosta takvih stvari. Zlatno doba je bila jesen ’92. Od septembra do novembra je sviralo tridesetak najboljih grupa. Međutim, tip koji je radio koncerte, radio je to po prvi put. Pukao je sa parama i digao ruke. Od tada nije bilo značajnih koncerata. R: Tada su i bendovi iz Jagodine, Poptones i Pure, počeli ozbiljno da rade. Dešavalo se nešto dobro... V: Mi smo tada počeli i da sviiamo po Beogradu, vrteli su se spotovi i sve se to uklopilo u priču o гок dešavanju u Jagodini. Sve je to brzo puklo. Nema ko da radi svirku, da nađe prostor i opremu. Ljudi koji su to radili više se time

ne bave. Nas mrzi, klinci nc zuajn kćiko se to radi i zalo sc ne svira. Ima sad dosta bendova, prosek gođina je 15-16, sviraju sve i svašta. R: Kada ste svirali na prvom BBS-u niko nije znao ko ste i šta svirate. Kako ste uopšte došli do BBS-a? V: Ljudi uopšte nisu znali za nas, niko nas nije čuo. Samo jedna stvar išla je na Studiju B, to je čuo Bane Antonić i pozvao nas da uradimo spot. R: I onda ste stali. Ne volite tu poslovmt stranu rok muzike. V: Posle BBS-a smo trebali da idemo na radio, đa snimamo nove pesme i spotove, đa se muvamo. Mi to nismo hteli, nije uam se svidelo kako to ide. Mi ne raditno po nekom planu. Tu nikad nije bilo para, samo entuzijazam. R; Ovo vam je pnd intervju? V: Da. Ja sam dugo razmišljao đa li da dođem na intervju, . Ne čitam novine i to me ne interesuje. Ja danas mogu đa kažem jedno, a sutra nešto sasvim drugačije. To je bez veze. Važna je svirka, pusti priču... R: Imate gotov materijal vec godinu i po dana. Da li ste razmišljali kako biste želeli da zučite na ploči? V: Ja ne pravim nfltakav plan, ni па koncertima, ni u studiju. Možda nisam sposobau da razmišljam na taj način. Radimo Sta uam se najviše svidi iako nemamo ројша na šta će to da liči. To je bio glavni problem kad smo bili u studiju, nismo mogli da izvučemo šta smo hteli. Na kraju se ispostavilo da se sve vrti oko para, koliko рага daš takav studio dobiješ. R: Da li ste zadovoljni materijalom koji treba da izade? V: Ja jesam. Nije baš опо pravo, ali nije moglo bolje. Na albumu ima 11-12 pesama, oko 40 minuta muzike. Dve pesme su u nekom death fazonu, ima dosta tih obrada, a ima i naših stvari. U stvari, možda sam i te naše stvari negde čuo (smeh).., Još se ne zna ko će to objaviti to smo prepustili Nikši. Treba da se završi još neka sitnica oko omota, pa će početi štampanje. Ja Sam optimista.

Dragan AMBROZIĆ

Dejan DOItDEVIĆ

23