Ritam

ono novolalasno vrcme. koje je industrijalizovane krajcvc Hvrope uzđnmalo zahtevanjem nove cstetike. Ulazilo se u novu rehnološku cru. u simuliranje stvarnosti i đmgaciju ideOlogiju . kodova. Body je niistaovkao: susrct urbane presijc i političke napetosti, koju bi mogla da razrcši biornehanika Ijudskbg lela, kao;prva i najosnovnija realnost svakog pojedinca. Kako poslojimo samo uslcđ ritma (srca, na primer), lo jc bođy pokušao da sc rcpetalivha snaga muzičke strukture.imphintira u nagone mesa. Body teronzanr sc koncenlnšc oko dijatragmc, on je udarac iznutra, jedan sapeti čekic ispod kože. Tokom osamdesetih, body se ra/.vijao cio bogato stmkturirane brutalnosti (Nitzcr libb, Click Click, Cassandra Complex), da bi krajcm osamđešctih, paralelno sa pojavom grungea, u Nepiackoj ponovo proradio „kompjutcrskl sindrorn”, kojcg jc ; obnovio čovck pod imenom Talla 2XI,C, disk-džokej u frankfurtskom „Tcchno clubu”, oshovavsi kuću ZGTH. OMMOG RECORDS. Snažan žamajac ncmačkc clectrogcrile (Armaggcdon Dilđos, Projčcl Pitchfork, Bigođ 20), ravan je ■onom. s početka osamdesctih kada je počela da radi najznačajruja body kuća u svctu - belgijska ,(Play It ; Again, Sam” (koja je kasnije otvonla podružnicu u SAD f ~Wax ТГЗХ”). Mctalončno 'ušenje berlmskog zida kao. đa je uticalo na istcrivanje potisnutih dcmona, lako đa je mcdu višc od 40 izdavača mnogo onib koji pripadaju tzv. „dark wave”-u, onoj krislainoj hladnoj i sakraltibj strani ncmačkog uraciničkog bića (giupe Calva Y Nada, Les Berrlasr shčru pro-laibacbovskC опjcntisani sastavi). 2. STRATEGIJA TERORIZMA V STA JE U OSNOVI FENOMENA bođy zanosa? Pre svcga,; body je autentična evropska n;i.i/ika. Dalcko .)d „„ cvTkubmja <),„<fflieričkoj kosmičkoj muziči”. i „ižgubljспun generacijama . bođy pripada planeti visl I ja se zarobha svojim halucinacijama. Vrtoglavica medija i inft rmacioni s'emu su mnogo jaći stimuiansi od prave stvamosti. Poput Ktbncnbcrgovbg „Viđeodnrma” bođy;je prica o transhumaniz ■ mu. brutalna svetkovina o kraju ; ‘-i' ela - i ili a i jedhe svcsli која jc klinički oči.šćena"ou nalctike i ; naivne verc u ra/.um (Skinny Рарру, Yo;nig (rods, Klinik). (.inrbost {i;iUun nafnCću sc kao nadstVanjošt, kau ribya ži volria : f()mui koja jde : gpreko” i ~к;ч>/.” čovcka : ;(na prinicr.l-runi Line Asšcinbly i đrtigi pfojčMi Bilia Leeba, čovcka koji je hasfaoj niufacijbin.. kopjutera i koji ćitav s>-etski i at strpa u 5 minuta) Poptir bilo koj.e drugc umetiiosli, bc/.cpi od tetovifandštić sudbjjr 1 iy- ; skok u novu dimenzrju tela, on govon ,o tome kako smo pnkopčani na bitak mašma оц srcdoči da jc prirodm poređak sada nedovoljno senzacionalan našim čulima. Nitzer Ebb su stih iz pcsmc „Godhead”, koji glasi ~l can create, but onlv mastarbate”, za smgl verziju, zbog cenzure, zamenili sa „I can create, but uniy simuiate”. To jednaČChje mimeze i samozadovoljavanja direktno potvrđuje stanje u kome opdnašanje uzbhduje, - Јк" o- :; ј,;));;;;* S drugc strane, body u rnnogome zavisi od dekon.stmkcije kdja može svaki zvuk dauvnge u svoju str.ukturu; :Čak i odustajanje ili bilo koje drugo razbijanje ре.чше, može se isi oristili kao njen elcment. Najbolji body je, dakle, onaj koji svojim proticanjem uspostavlja pravila crppći ili iz žarišta; sopštvefie poclike. o%j. тМ, 'f:;';::,. "''' J;;; f;| : ' ~M) nismo nužno urijentisani pe irn m Mi samo želimo <l l pravimo muziku sa kvaliletom kakav bismo voieli da bu.de u

njoj i da to prezcntiramo Ijudirna; Mi ne pokušavamo nišfa da dosegnemo”, kažc Patrick Godenys iz Fronl 242Kljućm dopnnos zvukovnoj cmpinji, body jc.dao.u oblasti nevih boja i kombinacija, a naročito u poglcdu novog prislupa zvučnoj montaži. U tom smišlu, naročito jo bitan svojevrstan dokumcntari.štički pristup u kojem šc različite sekve.nce kompđnuju sa mclodijskim matricama. Taj spoj je izrazitb upadljiv kađa se kombiniiju iscčci iz srodnih, transhumanih fihnskih ostvarenja (na primcr, Front 242;- „Videodrom”, Front Line Asscmbly - ~F,xorcisl 3”, lnterrnix ■ „Pređator 2 j. 3. EKSTAZA KOJA NIKUDA NE VODI UOVOM TRENUTKU, nakon razvoja hard-corea, neizbežrii dodir ove dye volje za moć, dbvco je do stagniranja obn žanra na rač.ur njihove fuzije. Glavno žarište jc i daijc Nemačka (Frankfurl, Ilaniburg - grupa Die Krupps, Placebo Effect 1 desctine drugih), Švedska O’sychopomps, Čullivalcd Bimbo) i pomalo Italija. ' Gl.bbalno jiosmatnino, elcklronška mitžika sc kreće izfneđu dva poia ■ tecljpb-corea (američka gitafisl.ička vnrijanla sa amcričkirn voka Uma - Ministry, Nine Inch Naiis) 1 airibijentilne psihonautike (evrppska kontjhentalna : oslrvska harijanta trancea i dai'k-gotičkih vokaia nertrački mi'ačnjaei, te The Orb ili industrijska mclanholija tipa Delirium). Medutim, prošlc gođin.e. najzaniinljiviji pokušaj redcfmisanja lc situacije dali su divovi Front 242 i’očcl.kcm 1993. godme, objavljenje poluzvanični živi albu.m „Livc Targct” (piratske niko i nc broji), kbji. predstavljaju jednočaspvmjpresck turneje - ritmičko ludilo tclmološke perfekcije, Potom jc, nakon dve godinc studijskog rada, uslcdio album „06:21:03:11 Up Hvil”, koji je putcm dekonslrukcijc, učinio spoj clectrp-cbfca sa Пшсlпш spacctripovi’.na. Samo dva meseca kasnijT,. prišfigiui jc sopsU'chi, odgovor па prethodni album - „05:22:09:12 Off", koji pred- : stavlja očudenu techo-transpoziciju sa ženskim vokalima 'jkbrišćemtn jio nrvi pui. From: 242 jc. bd prvobifno čctvorke dogovorom ostao dvojackoga čine Patrick Codenys i Daniel BrcssahuttičPni ;sti prv.i plocu nuiili u šarađnji ša gitafistom Andv \Vailaccoin (radio za Nirvanu, Sbnić Vouth), a drugi album sit njujbrškirit sastavom Spill. Oyom fantastiŽriom iiizu dodat je i EP, objavljen krajem 1993, godine. Mišijenjab tint njihoviin oslvarenjima su veoina |>.ч!еlјсlК!, verbvatno zato što niko nije očekivao taj snluđi potez sa kbfnercijtiJriog gledišla i što bčekivafija nisii uskhidcna sa bnim što je tonski zapisano na điskovima. Belgijanci su suviše ihventivrii : za običnog po/.navaoc.a. ita neukrofivpšt tfaje svc vreme njihovog postojanja. Naročifo kada pogledate iž'građen od 4-5 tcn 1a koje su u drugom delu urađene na drugi način, takp da gubitC;OrijentaČiju b tbme šta je tu original a šta bi mogio da se smatra obradom, i shvatrte da još dugo (nikad?) niko.r-cće dbšfeći,ht do/.;; a; 1 1 orfek<?hstn 1 kcije. Fronl 242 su prema njihovom ptiznanju, nakon više od deset godina rada, jednostavno umomi. Možda će sr’ako od njih naštaviti svojim jzikar:, rnpžda je Front 242 završip svoju dumeju po ijudskim dušama. Nekt časbpisi već govore i 0 kraju ifonta 242 sa. kojim ćc ncstali 1 body kakvog jaoznajenio 2 ~Mi srao stvarni Ijudi i nema više imidža”, kaže Bressanulti Njihova trenulna željaje da budu Ijudi, I to je пјј|;, hovajedina gfeška. :|;2 'Ш

Zoran PENEVSKI

37