Ritam

MAČKA U SREBRNIM ČIZMAMA

U tekstu o Chrissie Hynde moglo bi se spominjati siedeće: prebeg iz Akrona, Ohajo u London, Engleska, časopis NME, 15 godina rada, kratak rok trajanja rock gitarista sa kraja 70tih, 7 albuma, bivši muževi-rock zvezde (R.D, J.K.), vegetarijanizam, zaštita životinja i tropskih šuma, poznata imena i tračevi koji ih prate, materinstvo, Ramones šiške stare mnogo više od 15 leta, koncerti, nekoliko filmova, boks... ali verovatno neće. S druge strane, ima onih intelektualno - patetičnih fraza kao što su: krik napuštene žene, beskompromisni rock’n’roll, introspektivna pop lirika itd., pošto bez takvog pokrića izgleda da i nema teksta н nekom renomiranom časopisu (u koje, doduše, ko zna da li „Ritam” spada zbog njegovih greha prema državnoj kulturi). Koliko je ikonografija važna na filmu ili stripu, toliko su i ovakvi modeli nezaobilazni u napisima ovog tipa tj. grešno je ogiušiti se o njih.

FACTS ABOUT CATS CHRISSIE HYNDE ima 43 godine, dva braka i dve ćerke i novi album. Ona je, kako sama kaže, dodimula dno i nije joj se dopalo, te je više ne zanima ni u kakvom obliku. Ona je još uvek samo zvezđica, ali nikada zvezda i time je potpuno zadovoljna. 13. april (petak) bio je datum izlaska povratničkog singla „Гll Stand By/Rebel Rock Me” grupe Pretenders koja verovatno još uvek postoji samo u snovima gospođice Hynde i šačice njenih najvecih obožavalaca rasejanih po svetu. Ipak Pretendersi postoji u poslednje vreme u razmacima od po dve godine, pred sam početak leta i tokom njega i to je sasvim dovoljno da letnje noči dobiju zvuk i počnu da mirišu na nešto. Poštujuči potrebu za nasušnom informacijom na trenutak čemo se osvnuti na nekolike činjenice: na ploči ,/Last Of Independents” nalazi se 13 pesama od kojih je 12 potpisala Chrissie Hynde sa saradnicima dok je poslednja obrada Bob Dylanove (da Dylan, ne Hendrix) „Forever Young” (simboličnog lli naslova). Ploča je snimljena i miksovana u Londonu tokom ’94 i muzika na njoj se (očekivano) oslanja na sve do sad urađeno, a ovo se, opet, uvek oslanjalo na rock standarde (tu su i Kinksi puno pomogli). Dobra vest je i da je sa Chrissie Hynde ponovo njen originalni bubnjar Martin Chambers koji se potucajuči se po svetu okušao i u grupi DAVE STEWART AND THE SPIRITUAL COWBOYS konačno se vratio kuči i sa gazdaricom rešio da otpraši ovu

ploču. A „Last of Independents” zaista jeste prašenje, prženje, svrdlanje, razbijanje i povremeno previjanje od muke i bola po komadičima stakla i zaista bi mime đuše mogao biti neki debi album ’BO. ili ’Bl. godine, mladog, zelenog, poletnog i još uvek idealističkog rock’n’roll banda. Čini se da nema večeg komplimenta za nekog ko ima iza sebe gorepomenutih 15 godina sviranja U SUSRET TETOVIRANIM LJUBAVNICIMA V . , CINJENICA JE da teško đa mogu đa se ponove određem životni momenti, ali izgleđa da je Chrissie Hynde mačka sa devet života. Zašto bi nas ova nova ploča inače tako snažno podsečala na vrhunce brilijantne prve ploče, jedne od najsvetlijih i najznačajnijih prvenaca rock muzike 80tih, PRETENDERS I: Kid, Brass in Pocket, Stop Your Sobbing, Precious, Piivate Life i manje poznatih Tatooed Love Boys, Up the Neck, The Wait..., ili na biser sa „čuvene druge”, ujedno i nesrečne, PRETENDERS II: Talk of the Town, pa čak i na melanhohčnu eleganciju, melodičnost i zvuk usamljenosti treče LEARNING TO CRAWL, koja je do sada njihov najprođavaniji album (Му City Was Gone, Thm Line Belvveen Love and Hate)? ZaŠto bi par novih pesama izvuklo iz zaborava onu bolnu izgubljenost i snagu proisteklu iz nje pretvorenu u zvuk na GET CLOSE (Chill Factor, Hymn to Her), ali i prevelika iskrenost i ojađenost, letnju svežinu, neprilagođenost i opet prilično razarajuči Ijubavnički bol, koji

38