Ritam

(35 miliona dolara), opravdan je, doduše, raskošno, gotovo ttočasovnom eki'anizacijom masakra na Dan Svetog Vartolomeja 1572. godine,. Incesti, trovanja, übistva činc ovaj film egzotično sumanutim, na način blizak onom koji je, recimo, jcdan Pedro Almodovar iskoristio da bi postao slavan. Ali, mada jc Irancuska država učinila sve da bi pospešila prodaju filmova u inostsranstvu (fmansirajući čak i dabing za određenc veće teritorije), čini se da galski dub u ova vrcmcna nema tu prođu u svctu, kakvu beleže susedi Španci sa svojim filmovima. Bez toga, a i pored pomenutog nesumnjivo dobrog ishoda distribucije kod kuće (film je još u toku Kanskog festivala startovao širom Francuske, i za prvih pet dana prikazivanja inkasirao milion 590 hiljada dolara), šanse da se pokriju troškovi produkcije minimalne su. Na zaradu niko ni ne pomišlja. U šii'okom budžetu filma nesumnjivo je zavidan prostor zauzme i honorar za autora muzike - Gorana Bregovića. No, u isto vreme, Francuzi su i veliki pokrovitelji evropskog filma. Od 152 filma snimljena prošle godine, u kojima je na ovaj ili onaj način zastupljen francuski kapital, 85 je koprodukcija (15 sa istočnoevropskim zemljama). I to čini, podrazumljivo, da Francuzli i dalje ostaje vodeća evropska kinematografska nacija. Uostalom, oni su i domaćini najprestižnijeg festivala u svetu. Kan je uvek zanimljiv i stoga što dajc uvid u aktuclne propagandnc aktivnosti američke kinematografijc, to jest vodcćib holivudskih studija,, na koji način jc lako stvoriti predstavu o tome šta će u sledećib šest meseci do godinu dana biti bioskopski hitovi. Ovo leto će, očekuje se, obeležiti Švarceneger-Kameronov „Тгие Lies”. U ~Fox”-u puno očekuju i od „Speed” sa Keanu Rivsom, te od ,3ad Girls”, ženskim vesternom reditelja Džonatana Kaplana, Vestem je, uopšte, ~in” žanr u Holivudu, o čemu govore i dve velike ~Warner”-ove produkcije, obe terminirane za distribuciju ovog leta. Prvaje „Maverick”, Ričarda Donera, sa Mel Gibsonom i Džodi Foster. te Džejms Garnerom, koji je igrao i u izvornom „Mavericku”, tv-seriju ABC-a emitovanoj uperiodu 1957-62. Predviđenje za „boks-ofis” od 100 miliona plus, ali i kao takav pretpostavlja se da će ostati u senci drugopomenutog, o tome dovoljno govore dva imena - „Vajat Erp” i Kevin Kostner. Posebno čudo, na drđugoj strani, predstavlja „Flintstones”, sa Džonom Gudmenom u naslovnoj ulozi Freda, glave porodice Kremenko, dakle oživljene legende istorije crtanog filma. U Kanu promovisani „trejler” delovao je upravo kao verna kopija „crtaća” (zamislite samo mitski Fredov autobomil u materijalizovanom obliku), sa efektima koji čak i F/X „Jurassic Park”-a bacaju u drugi plan. Iza ovog projekta stoji ozloglašeni Ted Tamer, koji je svojim najnovijim akvizicijama u filmskoj inđustriji, kupovinom već znamenitog „Gastle Rock”-a („Robin Hud”) oronulog ~New Line”-a i banla-otiranog ~New Worlđ”-a, jasno pokazao kakve su mu dalje medijske ambicije. Činjenica da je ~New

Line” godinama imao ulogu mini-mejdžora, to jest najravnopravnijeg medu nezavisnima, opet ukazuje na to kakve su razlike izmedu klasičnih mejdžor studija i velikih nezavisnih kompanija. Naprosto, razlika gotovo da više i nema. Jer, kad se ima u vidu da je Tamerov džep bez dna (samo za pomenute akvizicije potrošio je 750 miliona dolara), da su njegove nove kopanije vec u prvim mesecima rada pod novim gazdom potpisale sedam miliona dolara vredan ugovor sa najnovijom američkom blokbaster-zvezdom Džimom Kerijem (Ace Ventura; Pet Detective”, inače za prethodnu ulogu Kerijev honorar je bio 450 hiljada dolara), te ugovore za još uvek nepoznate novce - sa Kopolom, Marlom Brandom, Amoldom Kopelsonom, Džonijem Depom... onda je jasno da će budžet i svih budučih produkcija pod Tamerovom biti u najmanju raku ravnopravan budžetima kod mejdžora. Istina, sličnu „nezavisnu” politiku imao je i „Carolco”, pa ga danas uglavnom više nigde nema. No, za razliku od ovremena kada je samo „Carolco” bio ravnopravan nezavisni, sada je več više takvih, uz, kao što je pomenuto, veliku ogradu u okviru koje treba odgovoriti na pitanje šta je to nezavisni uopšte. Jer, da li je to, recimo, ~Miramax”, čiji je nominalni vlasnik ~Walt Disney Corp”, koji trenudno drži prvo mesto američkog boks-ofica, sa fihnom koji jc, zbog tragičnc sudbine svoje glavne zvczdc Brendona Lija, postao legendaran prc no što jc i pušlen u bioskope. „The Crow”, kako jc imc filmu, uzeo jc skoro 12 miliona prvog vikenda i bcz sumnjc čc uraditi veliki posao širom sveta. Uz njih lu je i ~Savoy”, koji je prcuzeo neke od filmova što su pripremani u okvira Čeki-Gori/Berluskonijevog neuspelog američkog pokušaja poznatog pod imenom „Penta-America”, te potpisao ugovore sa rediteljem „The Fugitive”-a Endrju Dejvisom na tri filma, slično Kameronovom ugovoru sa „Foksom”, Gerijem ~Preety Woman” Maršalom, kao i još jednom legendom biznisa, producentkinjom Gejl En Hard. Konačno, pominjani ~PolyGram”, kroz tri svoje producentske kuče („Propaganda”, „А&М” i ~Working Title”) priprema niz projekata sn najmanjim startnim osssovom od 20 miliona dolara, a iijvgova distributerska kuča, takođe pomenuti ~Gramercy”, ionako je ,joint-venture” sa ~Universal”om. Gledano kroz ponuđene projekte na ovogodišnjem Kanskom marketu, največu svetsku filmsku pijacu upravo su obeležili američki nezavisni, јег su od američkih jedino njihovi projekti bili dostupni za trgovinu (imajuči u vidu poslovične, inače zelenaške ~outright”-dilove mejdžor kompanija, koji stoga Kan koriste isključivo za promotivne aktivnosti). Okolnost da su i najatraktivniji američki fihnovi, na taj način, postali roba koja se može nači na Kroazeti, čini se da je stvar koja samo može doprineti institucionalnoj đimenziji Kana. I komercijalnoj, jasno. Umetnost, ionako, retko đa koga više i interesuje.

Dragan PETROVIĆ

55