Ritam

opeći ako pridaje suviše značaja aktuelnim rečima. Način na koji jezik oblikuje našu percepciju sveta, je apsolutno pravilan i stripovi sigumo mogu. Njegova mogućnost da oblikuje našu recepciju sveta je biia jako podcenjena dugo godina. N; Od onih koje si čitao, koji su stripovi najuspešije to učinili ” S: O, čoveče, ima ih jako mnogo... N: Stvamo? Pa, reci neke koji su krenuli u „pravom smem” S; Pa, vidiš, tu je odgovor u samom pitanju. „Pravi smer” je ideja koja treba da se odreknemo, pošto je za strip svaki smer sada pravi. Pošto je to umetnički izraz, ne možemo misliti o stripu kao o monolitnom obliku koji se kreće napred u budućnosti; kretaće se u stotine različitih pravaca. N: Newedno širenje? S. Tačno. Progres stripa je u raznolikosti, tako da kada vidim Jima Woodringa kako prelazi na teritoriju snova i podsvesnog, znam da je na jedan od frontova koji je zahvatila revolucija. Kada vidim Jeffa Smita kako ide ka čistom pripoveđanju i zabavnoj karakterizaciji, to ide u drugom smeru. Kada viđim sve više žena koje rade stripove, shvatam da je to revolucija u nekom đrgom smeru. Tako ima - recimo l2 različitih frontova na kojima se vodi ova bitka, a idealni stripovi treba da uđu na sve te nove teritorije. N: Upravo govoriš o strip - revoluciji. Da li misliš da irna opasnosti u ovom mediju? Jednom kada re\’olucija pobedi, da li će alternativni sfripovi hiti ovako granična pojava? Hoće li jednom kada predu u mainstream prihvaćen od strane Adademizma i postanu deo masovne kulture, izgubiti svoju sočnost? S; Ne, ne mislim tako. Koliko god akademska pažnja rnože da stegne i ukoči neke umetnike, to je opet toliko periferno da opet ne bi uticalo na stripove u populamoj kulturi, tamo gde se rađaju veliki pokret sa ili bez pomoći preteranog analiziranja akademske struje. Mislim da to ne može da smeta, mislim, akademska pažnja za muziku nije übila muziku... Svaka generacija stvara različite revolucioname i to uvek tamo gde ih najmanje očekujete. N: U svojoj knjizi kažeš da ne posrnatraš strip već to postaješ. Možeš li to rnalo više da objasniš? S: Naravno, i trebna otvoreno da priznam đa me je to uvalilo u neprilike, zato što ranogi Ijudi kažu da se ne identifikuju sa stripovima kao ja. Rekao sam da govorim o tendenciji da se identifikujem sa veoma svedenim oblicima koji su apstraktniji od onoga što oko vide. Charllie Brown, na primer, ih Bart Simpson su likovi koji su privukli pažnju miliona Ijudi i odmah postali pogodni za identifikaciju do tog stepena, da dok ih gledate postajete upravo ti likovi i vidite svet

njihovim očima. A ipak oni su užasno apstraktni mali skup linija. Likovi tin karikatura nemaju sličnosti sa nekim sstvamim licem koje je negde postojalo. Ipak, mislim da oni postaju vakuum za naše identitete, neka vrsta kalupa za našu svest, mi ulazimo u njihove glave, možemo da ih okupiramo takoreći. N: I svaki kalup je drugačiji, kao Bart Simpson možeš da gledaŠ svet i postaneš \ragolasti bundžija, a као Čarli Braun tužni gubitnik S: Tačno. I ono što svako od njih radi omogućava različitim delovima vaše ličnosti da se uključe, a svi oni govore: „Postani ovaj lik”. N: Upravo su zato oni tako dobro reklamno orude: ~Ne gledaj tu glupost, kupi cornflakes”. U svojoj knjizi ti izvlačiš strip iz konteksta umetnosti i čineći to definišeš urnetnost. Raspravljaš odakle dolazi potreba za stvaranjem... S; Ja sve Ijudske aktivnosti vidim kao kompleks izatkan od dva prosta instinkta - za održanjem i za reprodukcijom - koji su evolucijske dozvole svakoj rasi živih bića da napreduje na evolucionoj lestvici. Naša socijalna struktura se veoma oslanja na ove instinkte, ali oni su odavno odvojeni od svog izvora Ipak, ako pratite ove grane unazad kao izdanke, pa se vratimo na stablo, možemo shvatiti kako neki mali pokret glave ili način na koji držite piće, ima ulogu jednog ili drugog instinkta. Mi, međutim, činimo i neke stvari ne da bi poboljšali naš socijalni status, ne da bi poboljšali naše preživljavanje na ovom svetu, već da bi izbila ta svojevolja našeg bitisanja i činjenica da ne možemo zauvek loviti divlje svinje... Mislim da umetnost postoji u svemu što radimo. Zato ne mislim da možeš istisnuti umetnost iz Ijudske aktivnosti, čak ni kada se, navodno, borimo za opstanak. N: Umetnost, velika količina prtljaga ide их taj terrnin. S. Velika količina... Mislim da smo stsvorili kult profesionalnog oko umetnosti - priča đa si ti umetnik ako time zarađuješ za život, dsr je slikar umetnik jedino ako dobije neko priznanje, to je samo priča Takođe prebrzo zaključujemo kako neke forme komercijalne umetnosti uopšte nisu umetnost. Mislim da je prosto glupo reći da to nije umetnost. N: Svida mi se tvoja dejrnicija, čini se manje pretencioznorn. S. Neki Ijudi smatraju moje definicije pomalo bezdušnim, zato što govorim da umetnost nije područje neke privilegovane klase. Ne postoje Ijudi koji mogu đa tvrde da su čuvari umetnosti, a da drugi nisu. Svi mi stvaramo nmetnost, svi smo mi umetnici. Ali stvar koja je za mene uzbudljiva je ideja da nas je evolucija stavila u neku vrstu utvrđene povorke, i mi je samo slepo sledimo, prateći opstanak i reprodukciju, ali s vremena na vreme iskoračujući iz te povorke,

62