Ritam

iskoračujuci sa puta koji nam je evolucija izabrala onda kada mi izražavamo ono što jesmo, mi dokazujemo šta znači biti individualac, i šta nas deli od slepog praćenja prirode. N: U tvojoj knjizi zapanjen si neobičnošću stripa. Da li je to za tebe llično neobično ilije samo medij iakav? S: Jedna od najčudnijih svari u stripu je način na koji vreme teče kroz table, odno.s između vremena i prostora u stripu. To je čuđan pejsaž, iđeja da razmak od jednog centimetara može da vas iz jedne se kunde do sledeče prebaci na jednu tablu, iz jednog veka do narednog na drugu tablu, to je veoma čudna stvar. Stripovi su mi rasvetlili slike u svesti do tog stepena da sađa shvatam kako je začuđujuće što možemo da povezujemo stvari tako da stripovi oživljavaju. N: Kada govoriš o s\’ojoj opčinjenosti skokovima vremena i prostora u stripu, da li se nešto od te fascinacije ikad prelije na tvoj svakodnevni život? S: Da, naročito sada kada sam postao otac. Za poslednjih 6 meseci mogao sam da vidim sva ona opažanja koja su se tek oblikovala kod moje ćerke, a koje mi prihvatamo zdravo za gotovo. Video sam svojim očima demonstraciju značaja zaključivanja, mentalnu sposobnost da shvatimo da ako nešto ne vidimo ne znači da to ne postoji, Tako da je to vreme bilo vrlo uzbudljivo za mene. Celog života sam se trudio da ne iscrpim sebe, tako da još uvek mogu da gledam svet oko sebe i da se ushićujem st varima koje su me uzbuđivale kao dete i da ih nikad ne uzimam zdravo za gotovo zato što je to dobar način da ne izgubim svoju sposobnost otkrivanja nekih većih istina. N; Da li sam ja ovo pravilno shvatio, dobio si dete, pa si mogao da proveriš svoje teorije? S: Ne (smeje se). Hajde da ne uvodimo nikakav uzrok ili posledicu u zaključak. Dete je došlo nezavisno od koristi. N: Kakve trendove vidiš u savremenom stripu? S: Ja sam se u stvari, đosta bavio čitavim ovim poslom. Najbolji trend коше se možemo nadati sada, jeste raznolikost sadržaja i forme, a takode i ргошепе u distribuciji, donošenje stripova na noge, gubici koji bi ih kupila. N: To je veliki problem u današnjoj strip produkciji, čini mi se. S; Ogroman problem; imamo zastareli sistem distribucije koji polako übija puno sjajnih stripova. N: I obeshrabruje mnogo sjajnih crtača... S; Od samog početka, da. To je veoma ozbiljan problem. Onog dana kada ukapiram kako se to rešava napisaću još jednu stripknjigu o tome. N: Vraćajući se na trendove, strip trendovi za sledećih deset godina bi trebalo da budu prožirivanje distribucije i širenje kruga publike.

S: Da, i obrabrivanje umetnika koji su spremni da rizikuju i urede nešto van mainstrema, podsticati ih da ■ nastave, porbinuti se da mogu da zarade dovoljno za • život da bi mogli đa nastave. Sada je teže nego ikad uci u taj posao, ipak ima više sirovog talenta sada nego kada sam ja krenuo na početku 80-tili. Mladi umetnici koji mi pokazuju svoje radove su daleko svesniji mogućnosti stripa od umetnika pre samo pet godina. N: Oni su prosto vizuelno snalažljiviji. MTV se pojavio dok sam ja bio u četvrtom razredu srednje škole; od tada se mnogo promenio naš pristup vizuelnoj informaciji. Stripovi sa super-herojima se sada čine više kao grafičko opuštanje. SU’aimo, sada moramo biti vizuelno snalažljiviji da bi upravljali ovirn stranicama. hna toliko informacija na jednoj stranici... S: Potpuno se slažem sa tim što si spomenuo MTV. Za poslednjih deset godina, generacija čitalaca koja dolazi je potpuno opremila mozgove tako da mnogo brže obrađuju vizuelne informacije, da prihvate NE-horizontalnu (lineamu) progresiju, da se udube u paradu likova ne očekujući neke jednostavne odgovore. N: Cini mi se da mnogi crtači danas ne vole hitičarski feedback, као da se njihovom radu ne može prići. Ja sam išao u umetničku školu, i irnao sarn p uno profesora koji su upućivali sjajne h'itike. S; O, da. I ja sam išao u sličnu školu i dobijao prilično dobre kritike. Kada sam 30-tih ušao u altemativni strip, osećao sam kao da je „praško proleće”, da je sve tako divno jer smo napravili strip - revoluciju. A onda sam pomijslio „Sačekaj malo, ne dobijaš nikakvu povratnu reakciju, imaš svu tu slobodu ali ne đobijaš nikakvu pravu kritiku. Tako sam osnovao jednu od onih amaterskih press udruženja, a ono što se tražilo je da svako kritikuje rad nekog dragog iz gmpe. N; To je sjajno. S; Upravo smo završili zadnji broj. U tome su bili Ijudi kao Chesler Brown, Roberta Gregory, Магу Fleener, puno Ijudi. Svrha je bila da kiitikujemo rađove jeđni dragima. Mnogi Ijudi nisu bih skloni toj ideji. Meni, koji sam došao iz umetničke škole, se to činilo sasvim prirodno. N: Ulažern sve nade u ovaj medij, ali onda se obeshrabrim kada vidirn nedoslaiak ambicija u redovima rnnogih crtača. S: Reći ću ti zaštoje to O. K. Zato što u mašti ovih momaka leži ptičica razjapljenog kljuna, i sada se upravo hrani; oni imaju osećaj drugarstsva, osećaju se kao pripadnici neke družine. Stvar je u tome, što to neće trajati, isfrustriraće se; shvatiće da su prošle tri ili četiri godine i da su ignorisani, da više nikoga ne interesuju. U tom trenutku, neki će odustati, ali će neki shvatiti. „Неј, čekaj malo, ja se tek zagrevam pređ trku!” I tađa će oni preduzeti taj sledeći korak.

63