Ritam

MUZIKA

PARTIBREJKERS Kisefo i slatko (Radio 892/CD, PGP RTS/LP i kaseta) АКО SE KOJIM SLUČAJEM ne sećale. što i ne bi bilo neko čudo, poslednji album ove grupe objavljen je gotovo u nekom prošlom životu, još pradavne 1990. četiri godine kasnije, posle svega što se njima i nama dogodilo u međuvremenu, Cane i Anton, dvojica preostalih Partibrejkera, vraćaju se sa albumom za koji je teško reći kome Je bio potrebniji. Njima, jer nekako je nepravedno da jedan od najboljih bendova koji su ikada svirali u ovoj (i onoj) zemlji, za 12 godina postojanja objavi samo (do sada) tri ploče koje se danas übrajaju u kolekcionarsko blago; nama, iz istog razloga. Sa druge strane, Brejkersima kao je bila predodređena ovakva sudbina. Сапе se verovatno kaje što je uopšte napisao pesmu sa naslovom .Gubitnik” (sa prvog albuma), ali ne treba ni pominjati da je to ipak bolje nego da se „kaje" što je napisao „Нор cup, poskočiću”. U pesmama Partibrejkersa nikada se nije govorilo o uopštenim stvarima. Ono o čemu se u njima radilo uvek su biia sasvim lična iskustva, ali iskustva koja su generacijskom šifrom nepogrešivo prevodena u zajednička. Od „Ne želim da živim 1000 godina/hoću sad i hoću sve” do „Опо što pokušavam sada/ti nećeš za ceo svoj živor. Na ovom albumu Brejkersi prvi put imaju pesmu čije je ishodište van uzburkanog mikrokosmosa u kome se prepliću ushićenja i krize iđentiteta. Ijubavi i životne energije. Zove se „Molitva” i verovatno je najrazličitija od svega što smo od ove grupe do sada čuli. Daieko od banalnog lamentiranja, .Molitva” ima i jedini prikladan naslov za korak Partibrejkersa u sfere kojima nije ni prišao niko ko se do sada osmelio da kaže i otpeva nešto o tragediji turobne stvarnosti u kojoj smo uhvaćeni. Sva pitanja u stilu .otkud sad takva pesma?" biće sasvim suvišna kada je čujete. Surova i transcedentna, ovo je jedna od pesama po kojoj će se album pamtiti. Bliže poznatoj teritoriji urbanih frustracija je moćna „Javi se", gotovo blizanac .Dosade’, kultne stvari Radničke kontrole. Agresivni poziv .gazi ploču, lomi/samo da ti ne bude dosadno" zamenjen je oporim vapajem .javi se, skini me sa vešala”, dok razarajući gitarski rifovi zatvaraju kavez iz koga ćete se teško iščupatl. „Ја hoću da te volim (kako)" je klasičan komad iz kategorije „momačkih", horskih razvaljivanja, dok „Hoću da znam" sadrži još jedan od antologijskih pokliča - „bifi isti, poseban, slobodan, samo svoj". To je upravo ono čega se Partibrejkers čvrsto drže i na svom četvrtom albumu. Držite se ovog benda, on vas nikada nije izneverio. Samo da ne čekamo još četiri godine, ***** (zar ste sumnjali)

Tomlslav CRUJIĆ

MOVEfVIBAR Deguelo CD, kas (No Man’s Land) KAO ŠTO ZNAMO, Studeni Studeni, isto kao i druga Jugoslavija su stvar prošlosti. Vinilna zaostavština, tog i tada zagrebačkog banda, merna je skromnom jedinicom od jednog EP-ja .Čisto kao suza" (Search And Епјоу, ) , koji je osim toga što predstavlja kolekcionarski dragulj predstavljao i zatekao Studene u izuzetno potentnom r'n’r raspoloženju, iskazujući kroz pet utisnutih pesama da se pred nama nalazi grupa koja jasno zna šta i kako hoće. Minijatumu skicu banda (EP) . briljantan primer pokušaja davanja legitimiteta novoj zagrerbačkoj r'nT sceni u preko potrebnim trenucima pred najezdom odličnih vinkovačko-puiležanskih bandova, pre prvog i pravog portretisanja (LP) pođednako bitnog kako za Studene tako i za scenu, grubo prekida raspad zemlje i rat. Na Studene, u zagrebačkom obliku, je stavljena tačka, Tačka iza koje i danas na lokalno Zg. sceni stoji praznina. Prekinuta

nit, otelotvorena u liku Gorana Kostića (spiritus movens Studenih i vlasnik visoke r'n'r svesti) , plodom slučajnosti biva ponovo uspostavljena u, sasvim novom okruženju, Nišu. Gradu koji se do sada, kada je reč o r’n'r-u i nije imao čime posebno pohvaliti. Nekada davno započeta i pomenuta EP-jem dokument vana muzička priča, locirana i ukorenjena duboko u punku i vremenom obogaćena dodatkom naelektrisanja novog taiasa američkog r'n'r-a, nastankom i adaptacijom Novembra u novu sredinu, dobili smo opušteniju, sigurniju, kompaktniju, precizniju i prirodniju verziju onoga što su Studeni, tj. Kosta naznačili u Novembar do kraja, ceo bend, sproveo i izveo (čuj ponovo snimljene verzije klasika Studenih: „А ja sam je volio" i odlični country-zovani „Gledaj kako Ijubav” sa Milanom Mladenovićem, kao gostom. na gitari) . CD .Deguelo" u nekih tridesetak minuta i petnestak pesama daće odgovor kako bi trebalo da zvuči nešto što je u srži punk, zapečaćen devedesetim, i kako se svaki do tančina odmereni i razrađeni ton transformiše, uz svo poštovanje i primenu zakona melodičnog gitar popa, u vrsni r’n'r. Oni koji poznaju opuse The Replacementsa i Social Distortiona znaju o čemu govorim. Kosta i ekipa su uspeli da urade ono što do sada па ovom tlu nikom sa ovakvom pričom nije uspelo. Da jednu totalnu ličnu, Kostinu, priču spakuju u kratke zaokružene celine u kojima sve pesme sa ovog materijala postaju zbivanja, iskreni i srčani komadi, a tekstovi kompilacija emocija, duševni stenogram raznih situacija, sa himničnim odjecima. Ovo nije vesela ploča, mada takvom glatkošću je odsvirana, takođe, nije ni elegična, iako obiluje setnom atmosferom, ovo je vraški iskreno, do koske pošteno delo koje obara. Remek delo punka koji je postao rock'n'roll, remek delo rock'n'roll koji je uvek bio punk. Ploća obrazac! *** * *

B ožida r RA D OJIČIĆ

66