Ritam

TELEGRAM SEM Telegram Sem (Karlo Records) LP CINJENICA je da Karlo Records đo sada nije objavio ni jedno zaista loše izdanje u najgorem slučaju. barem su bilia prosečna i što je najvažnije, obećavajuća. Pri tom, izbor bendova koji će snimiti za ovog izdavač nikada nije bio vezan za određeni stil muzike (Eva Braun i Dža ili Bu, Direktori i Instant karma) što samo govori o znalačkom i profesionalnom izboru materijala, koji se ne bazira na „omiljenoj mjuzici Ijudi iz kuće", već рге svega na kvalitetu, ma kakvog stila on bio. Na spomen imena benda .Teiegram Sem' većina Ijudi automatski sebi predstavlja i mišljenje o vrsti muzike koju oni sviraju. Međutim, u ovom slučaju, muzika nema nikakve veze sa istoimenom Bolanovom pesmom, pa ni sa T REx-ima, već je tu verovatno da zaintrigira ili da, bez posebnog navođenja imena na ploči, objasni inspirisanost njihovim radom. Iza interesantnog omota krije se muzika čija meiođioznost i kvalitet izviru iz najbolje tradicije britanskog nezavisnog popa s druge polovine osamdesetrih. Tu uticaji pri tom nisu nasilno imputirani „ро svaku cenu’, već deluju nepretenciozno, kao i sama muzika benda koja je odsvirana neformalno, bez vidljive želje za uspehom. Depresivno, tiho optimistički (različito od melanholije!) Telegram Sem je svoj muzički oslonac verovatno našao I u Evi Braun i La stradi čiji se utisak povremeno oseća, što i nije čudno ako se zna da je bivši basista poslednjeg benda sarađivao sa grupom na aranžmanima. Spomenuta nepretenzioznost je verovatno uzrok pojave osnovnog nedostatka benda. Naime, koliko god gitare zvučale maštovito, čini se da je na melođijske linije pevanja obraćena najmanja pažnja, tako da su osnovne melođije monotone, jednolične I ponekad gotovo pubertetski rešene. Verovatno bi zbog foga trebaio razmisliti o osnivanju radnog mesta pevača kome bi to bilo osnovno zanimanje u bendu. Obećavajuće. * * *

Zoran GRBIĆ

Recenzirajući u prošlom broju .Ritma” grupa „Block out" nenamerno sam uvredio gospođicu Čučaković Ljiljanu. Praveći tekst, skrenuo sam pažnju na navođenje inspiracije za pravljenje tog izdanja, jer mi je to izgiedalo čudno i. ako se ne varam, bez preseđana u istoriji umetničkog izražavanja. Pri tome se nisam služio klevetama, uvredama ili seksualnim implikacijama već sam, da ne bi bilo zabune, upotrebio odrednicu „muza". Ako se ništa nije u međuvremenu promenilo u grčkoj mitologiji, „Muze” su devet Zevsovih ćerki, ođ kojih Je jedna, Polihimnija, zaštitnica pesme (uzgred, od te reči su nastale i druge kao recimo „muzej” ili „muzika"!). Pomenuta gospođica je zatražlla lično (telefonom) i izvinjenje putem iista, što ovom prilikom i činim, zaista iskreno, poštujući njenu želju. .inspiracija" je, kako sam kasnije saznao zapravo intrni štos ijuđi iz .Melomarketa", Sto mogu da razumem, čak i da prihvatim da je. u određenoj rneri, dohovlto, aii kada se takav štos objavi na kaseti, ono Jnterno" prestaje da važi i postaje javno, znači podložno društvenoj kritici, pa i mojoj recenziji.

URGH! 1994. kas (Silver Cross records) KADA bi biće iz svemira slučajno svratiio do Srbije i utvrdilo da je jedan od najpopulamijih lokainih bendova, bar formalno pripadnik grindcore žanra, s pravom bi pomislilo da sa ovom zemljom nešto nije u ređu i zbrisalo na zapad. Ovoj neobičnoj pojavi kumovali su: rat koji je uništio scenu, tržište i komunikacije, veština sa kojom je pevač i idejni vođa benda, Ruža probio put u medijima, činjenica da će lokalne radio i TV stanice rado podržati ono što uopšte пе razumeju, te generalni stav koncertne publike da su URGH! zabavni јег doduše na nastupima nećeš čuti baš mnogo muzike, ali ćeš moći da gledaš tipa koji se krevelji i od sebe pravi majmuna i tako je ovaj bend dugo smatran parodijom, što on u stvari nikad nije bio, ali je podmuklo podgrevao ovu iđeju, ne bi li se probio. Prva samostalna kaseta se пе zove tako kako se zove da bi asocirala na godine iz kojih potiču snimci na njoj zastupljeni, već je to brojka korišćena u paganskim ritualima koje članovi izvode tokom priprema za važnije nastupe, dok je materijal, igrom slučaja poreklom, kako iz 1991. tako i iz 1994. godine. Stariji snimci su čisti grind-thrash, odlično koncipirane pesme brzog ritma i grubog pevanja. dok je novi materijal nastao u konačnom pokušaju spajanja već istrošene grind koncepcije sa trenutno aktuelnim MTV stilovima, ne bi li se i dalje ostalo čudnim, a ipak prosečnom brain-dead pripadniku lokalne populacije prihvatljivim. Pa su tako nove pesme mešavina svega i svačega, od CARCASSoidnih boleština, preko гар, rock, grunge i funky do techno deiova, što sve čini pesme zanimljivim i dosadi nepristupačnim, ali svako će vam reći da tu komponovanja nema i da je sve podređeno eksperimentu. Što samo po sebi nije loše, ali može da zamori, naročito uz par primedbi, kao što bi bile; potreba za malo uverljivijom vokalnom interpretacijom, kpja kao da se malo stidi neobičnih tekstova, te sltni produkcijski nedostaci u inače vrlo dobrom radu predoziranog Đure. Uz zanimljiv omot dobijate i autentičnu URGH! poeziju u viđu tekstova koji izgledaju kao M.M. koji je naleteo na posebno pokvarenu ribu, pa je to još Jedan plus za ovo zaista odlično izdanje, . Dakle, lokalni pozeri, znam đa ni vas pet nije čulo za AGATHOCLES ili WBI, ali ovo je u trendu, kupite ili ste out. Ocena: pozitivna.

Uroš SMILJANIĆ

MORTUARV Amok: Unspoken Void kas (West Force) USUBVERZIVNOM poduhvatu pretvaranja .Ritma" u metal magazin, evo I recenzije kasete koja je, za promenu urađena po svetskim standardima. U stvari, metalci su uvek u ovoj zemlji pokazivali zavidan nivo samosveti i smisla za samoprezentaciju, te su svi prethodni studijski radovi MORTUARV, kao i bliskim im kolega DEAD JOKER bili prezentirani u vldu samostalno izđatih kaseta što Je mnogo više nego što su brojni „svesni"

hardcore bendovi uradili za sebe. Takoje ova kaseta koja bi se mogla nazvati i prvim albumom ovog kragujevačkog death metal benda uspeva da zapadne za oko u moru domaćih bledunjavih nedonoščića i poijskih pirata, zahvaljujući pre svega odličnom omotu na kome se nalazi fotografija izvesnog groba u Jerusalimu vrlo važnog određenom deiu svetske populacije, pa sve još urađeno u рипо boja i gurmanskih preiiva. Sto se muzike tiče, ova kaseta se po ostavljanju u kasetofon ponaša upravo onako kako politički podobni građani Srbije to ođ nje očekuju; grubo ali dostojanstveno. Svestan sam da 90% lokalnog stanovništva smatra death metal za neartikuliranu buku u kojoj se talenat i muzičko znanje shvataju kao prokletstvo, ali moram vas sa žaljenjem informisati da to nije tako. Najbolji svetski bendovi ovog žanra ne samo što pokazuju strahovito vladanje svojim instrumentima nego se u poslednjih раг godina došlo i do značajnih proboja na polju aranžiranja i prođukcije, te se neću osećati glupo ako kažem da je uz free jazz death metal najprogresivnija muzička forma u pop-kkulturi. MORTUARY ovo znaju već godinama te. sedstveno tome stvaraju zvuk lišen bilo kakvih kompleksa ovog podneblja, što je i primereno autentičnom underground izrazu (da li znate da još ni Jedan death metal bend nije potpisao za major label?). usput đokazujući đa su iako mladi vrlo odobro savladali izvođačka, ali i aranžerska umeća potrebna da se sirovosti doda prizvuk intelektualizma. Dakie, brze pesme, zanimljiva melodijska rešenja, dubok, grub vokal čoveka koji se skriva iza nadimka .kasapin", moderan tretman bunjeva, te ogromna doza autentičnosti i samouverenosti koja dopušta đa se uticaji SEPULTURE, UNLEASHED ili IMMOLATION samo naziru. Pomenimo još i odličnu produkciju рипк iegende Vuje (KBO!) i dodajmo da se ovo ostvarenje bez problema može prodavati bilo gde na zapadu. Kada bih davao ocene, bilo bi to pet zvezdica.

Uroš Smiljanič

RAPID FORCE Apotheosis Of War kas (Silver Cross Records) NEDAVNO SE POJAVIO prvenac domaćih thrash metal majstora Rapid Force-a, pomalo ironičnog naziva „Apotheosis of War” (.Obožavanje rata"). Njihova populamost na domaćcj HM sceni se nekoliko godina unazad sve više širila, kao uostalom i krug njihovih fanova. Materijal sadrži devet brzih i veoma kvalitetnih pesama, za čiju su odlučnu ргоdukciju zaslužni Kosta Bogdanović, Ljubomir Pejić (.Obojeni program”) i sam bend. Sirov. težak i vrio agresivan zvuk ovog albuma prožimaju anfratni i psihološki tekstovi koji su pisani па engleskom. što je i razumljivo za bend takvog usmerenja. Odlična ritam sekcija, oštri rifovi i izvanredne solaže samo dokazuju zrelost ovog benda i njihove mogućnosti. Album je izdat za odličnu etiketu Silver Cross Records što će neosporno omogućiti široku distribuciju u našoj zemlji. Pravi užitak za one koji to vole. * * *

Dragana JOVIČIĆ

68