Ritam

DŽUKELE Gledajući u mrak kas (Metropolis Records)

DA JE PITOMOST vojvođanske ravnice vrlo plodna za гок žetvu, pored „Eve Braun", Воуа” I onih drugih, ove čeßri subotičke „džukele" su sasvim indikativan, primer, Možda će nekoga zapanjiti produkcijska zrelost i pored njihove mladosti (prosek godina 21), aii nije to kijučni kvaiitet zabeležene garažne svirke. Čini se, više od svega. kpredanost i totalno utapanje u punk-rock na zdravim nogama koji pružaju momci iz Sobotke, prosto iznenađuje u ovim učmalim vremenima. Slobodan Vukosavljević, čak i kada mu glas zapađne u monotoniju, sa bendom ume da pažljivo izgrađenim prelazima očuva do kraja svake pesme, dakle i kasete, energično isijavanje svog bunta. Druga ključna stvar je kao .Džukele” svoju infantilnost izvrću u kvalitativnu prednost nađ mnogim domaćim, naročito beogradskim, žanrovskim kolegama. Kada subotički psi-lutalice lože gitare i pevaju o svom „opasnom gradu" (obrada „Police"), onda treba verovati njihovom stavu da „ако živiš za rokenrol, zemlja se pomera". Ovaj geografski zaključak uvod Je u najtačniju đijagnozu trenutnog stanja mlađih u svakoj našoj ulici: Jza mene ono što ne želim, ispred mene ono što ne mogu". Pa i bez toga, druga kaseta za Metropolis koja ima potencijalni hit sa zaraznim rifom „Most” ! izvrsnu „Ne mogu da pobegnem", jednostavno ne može da bude loša. Svakako, treba istaći i odličan omot za koji je zaslužan Leonid Pilipović (dobar gitarista, sjajan prateći vokal i još bolji strip-crtač). Daklem, da zaključimo: narođ koji ima ovakve rin'r pse, ne treba da se plaši za svoju budućnost. .Gledajući u mrak” verovatno nećete mnogo toga videti, ali sigurno ćete dosta toga đobrog čuti. ** * *

Zoran PENEVSKI

NOISE DESTRUCTiON Laki je malo nervozan kas (Magic box) BALKANSKA kapija kroz koju se uiazi u svet tzv. virtuelne realnosti neopozivo se naiazi u univerzumu sačinjenom od likova Dušana Kovačevića, filmovanim od stane Slobodana Šijana. Da li to znači da na nekom misaonom nivou i nema razlike između takve i tzv. materijalne realnosti? Noise Destruction su novosadska idealtipska predstava o savremenoj elektronskoj muzici, na sredokraći između neopozivo izgubljene nevinosti, a možda i smisla, evropske techno muzike i njenom nikad do кгаја materijalizovanom postojanju u ovdašnjoj pop-kulturi. U oba pomenuta fizička prostora, muzika koja je đo nedavno nazivana technom je, gotovo sasvim, izgubila neophodnu duhovnu komponentu i posfala znak za najmasovniju i najprofitabilniju zabavu, odnosno i bukvalno samo prefiks koji je najekonomičniji za serijsku proizvodnju instanta koji se takvim prefiksima kiS, odnosno zamazuje oči. Činjenica je da ni pod embargom, a ni tamo gde ga nema, пе posloji bend kome bi se mogla učiniti usluga poređenjem sa Noise Destructrion, ili bar za njega ja ne znam. Noise Destruction imaju onu potrebnu iščašeno-lucidnu netipičnost muzičkog izraza koja omogućava njegovo lako prepoznavanje. Kada se tome doda veština upotrebljavanja, a još pre nje odabira, semplovanih govornih deonica, kao i operisanje nemelodizovanim i neritmizovanim zvukom, uz korišćenje nekih, gotovo arhetipskih, momenata iz istorije eiektronskog izraza (što, za neupućene, uključuje i rap i indust-rock) dobija se jedan izuzetno zanimljiv obrazac, nesvodljiv po principu srodnosti. Čitav projekat svedoči o misaono-idejnoj ucelinjenosti koja omogućava nagradnju i sprovođenje u delo jedne, po svemu sudeći kompleksne, matrice. Sa jedne strane ozbiljnost, odražena u ipoštenom pobrajanju originala iz kojih se sempiovaio, sa druge tehnofilsko beleženje ritmike u beats-per-minute, povezane sa vrlo konkretnim „inspirativnim .omažom' od Kraftwerk i 808 State, preko Prodigy, The Orb i mnogih drugih, do B.Enoa, D.Sylviana, B.Laswella, čak Public Епету i Einsturzende Neubauten - r nogućuje ne samo praćenje stvaralačke i nije (koje, zapravo i nema gde je Jnspira i” nebulozna), već dopušta i otkrivanje smisia njihovog Jnterspeech-a". Noise Destruction se, takođe, predstavlJaju i kao majstori neke vrste poluverbalne, nužno duhovite, komunikacije. Istovremeno su. pri tome, u stanju da poruku naprave vrlo pitijskom, odnosno, da omoguće da u njoj svako pronađe značenje za које mi se čini da je pravo dok „опо što je umetnik zaista hteo da kaže" gradi svet za sebe. Njihova vlrtuelna realnost u svakom slučaju zavisi od one materijalne, ali je krucijalno za njeno shvatanje ono što se naziva ironijskom distancom. Kasetni LP „Laki je malo nervozan” upućuje na to da smo, možda dobili novosadsku cyber-verziju Dža ili bu. U svakom slučaju, ono što se na njmu čuje tera na razmišljanje zašto je u zemlji u kojoj se nekakva „rokenrol pravovernost" dokazuje nipodaštavanjem prema elek-

tronskim instrumentima, gotovo svaki do kraja uobličen takav projekat malo remekdelo. Odgovor je negde između unikatnosti takvih i besciljnosli onih radova koji u „Ritmu” dobijaju do dve zvezdice, mislim, ipak, s prevagom na ovu drugu stranu. Znate kako se kaže, fudbal se ne igra isključivo nogama. * * * * 1/

Bojan ŽIKIĆ

ARHANGEL DNO kas (Таке it or leave It) PARADOKSALNO, makeđonska etnosvest nikada nije imala veću prođu, nego sada i ovde. Etablirajući „Leb i Sol” kao istinsku grupu mitskog Balkana па sumnjivoj bahanaliji pod nazivom „Rock'n’roil zauvek", Beograd i Srbija su jednoglasno, prvi put prilično javno izrazili poštovanje za „južnog suseda” i time samo pojačali ezoterični motiv integracije koji se nikada nije ni izgubio. Banalna teza o falsifikovanoj moći Rokenrola da spaja опо što je pokidano gubi na svojoj Jprolzukloj ideji. U rokenrolu ništa nije pokidano. U pitanju su samo stilske finese nadobudnih pojedinaca. Čist kemp! „Arhangel” je makedonski bend ponukao na etno idejama vodiljama dva krucijalna makedonska benda u dve protekle decenije, „Leb i Sol” i „Mizar”. kPoetski, „Arhanleg" se bavi ekspertizom životnog beznada i pomnim izučavanjem frustracija, melanholija i apatija. Muzički, sve to je zavijeno u beskrajno šarmantne gitarski orijentisane zarazne pop pesmice koje ne prelaze vremensku granicu od četiri minuta. Depresivni optimizam albuma ironičnog naziva „Dno” Jeste refleksija pokušaja povratka identiteta jedne balkanske državice u kojoj uspeva mak. Arhangel, školskom preciznošću pronose ideju jedino ispravnog recepta za pravljenje prave gitar-pop muzike. Latiničnoćirilični tekstovi u omotu kasete su dokaz Arhangelove opuštenosti i mesijanskog puta koji je uslovljen izdavanjem debi izdanja za jednu nezavisnu beogradsku izdavačku kuću, kao što je „Таке it or leave it”. Koncizno 1 kratno, kao i ova recenzija, album .Dno” je prilog lezi da najveća remek deia nastaju jedino uz mantru pojma .jednostavnost”. 1c ifc *

Aleksandar S. JANKOVIĆ

69