Ritam

МАМА, GLEDAJ МЕ SADA!

Grupa Plejboj je, iznikavši iz gusto pakovanog beogradskog muzičkog podzemlja ranih devedesetih, postala sredinom dekade najveći favorit za upražnjeno mesto velike postmoderne domaće pop grupe. Svest o jedinstvu stila, stava i sviranja izdvaja ih iz jednobojne okoline - crvene perike i svetlucava odela su samo vidljivi deo te estetike. Ostalo je humor. Ovo nije novi novi talas. Ovo su dani plejboja. Miško - Ja ne bih uopšte da pričamo o debi albumu. Kad završimo spotove da snimamo, ova ploča će biti za nama. Konačno. Već je jako stara, snimci su stari godinu i po dana. Mi više ne razmišljamo o njoj. Uskoro ćemo početi da snimamo novi album. Roman - Naučili smo da sviramo druge stvari, ja sviram klavir, Igor violinu, Dule sitar... Miško - Ja samo pevam, ovaj put, onako operski. Roman - Ne, Dule gitaru svira, to je najbolje. Onu Kawasaki. Miško - E, sad si provalio sve. To je trebalo da bude tajna. Ritam - Znači ima puno novih pesama? Miško - A tek će ih biti za jedno mesec dana. Biće dupli album. Roman - Sad ih sviramo samo da dopunimo ove pesme koje su i naraa već dosadile, Stare još promovišemo, a ove uvežbavamo. Miško - Mada onaj naš materijal uživo iz KST-a... u Australiji ga slušaju sad. Roman - Da, dok muzu kengure. igor - E, ovaj Roman - stvamo nema smisla, ovo je neozbiljno. Ritam - Kako će izgledati promocija ovog debi albuma? Roman - Definitivno će biti nešto posebno. Miško - Operisaćemo se i preći u ženski rod, Roman - Neko će da produžava, neko će da skraćuje. Igor - Verovatno će biti pres konferencija, pa onda veliki koncert. Miško -1 odmah za devojke - kasting za spot. Roman - Da, sve devojke koje budu htele... Miško - ...imaju džabe depilaciju nogu... Roman - ...kod mene na gajbi. SBĆANJA NA PLEJBOJSKU BUDUĆNOST Ritam - Dule, ti si malo stariji Plejboj. Roman - E, kako je ovo počelo, dok on ispriča, idemo mi... (urla) jel' naručio neko kafu ovde? Dule - Da, ja sam tu došao naknadno. Meni je Miladin (Miško) pominjao te free varijante još dok su on Roman i Radmilo svirali za svoj groš, pre nego što se Igor vratio. Zapravo smo se se našli tek kad su se oni pripremali da snime demo. Pošto sam već radio sa Romanom i Miladinom one snimke Presinga, na saksofonu, svratio sam na par proba nove grupe, tako da sam već čuo pesme koje su hteli da snime. U tom trenutku Carlo Records su organizovali svoj festival u KST-u, aja sam upravo pomagao Direktorima kao deo duvačke sekcije zatu priliku. Pošto su tu svirali i Plejboj, oni su me pozvali da izađem na scenu i sa njima, ali samo na poslednjoj stvari. Međutim, meni je dosadilo da stojim tamo pored bine i slušam ih kako sviraju, pa sam sam izleteo na binu još na drugoj stvari. I tako smo se sastavili na sceni, spontano smo profunkcionisali, bez ikakvog dogovaranja u nekoj kafani. Snimili smo te dve pesme za demo, "Koliko vas je" i "Grizi metak", dopalo nam se svima i nas-

Svetlucavi šarm plejbojskih tračeva, glamour Beograda i ponešto o muzici...

tavili smo da radimo. igor - Ali ovo je dobra priča, јег postoji video snimak na kom se vidi kako on izlazi na scenu tad, po prvi put. Roman - Da, a ja gledam, ko mi ovo uzima mikrofon, ko je ovaj, šta je bre ovo, kakav je to način, kako ovi iz KST-a organizuju koncerte, Ijudi se penju na binu da mi otmu mikrofon... Dule -1 tako smo se tu na sceni sastavili, 1992. Meni saksofon nije prvi instrument, ali sam shvatio da jau toj formaciji imam šta da kažem baš na saksofonu. Užasno mi je bilo drago, pošto japamtim to vreme kad se oni još nisu bavili ovim, i kad je bilo onako - malo sramota da se puno svira. Ljudi su malo zazirali od toga da se previše svira. Ja sam, opet, izrod iz svoje generacije, pa sam uvek više voleo svirku od tog pakovanja koje ide odozgo i okolo. Ritam - Pre Plejboja si svirao i sa Decom loših muzičara i Direktorima , a i sa grupom Rolling Singles. Da li je i to bilo punopravno učešće u grupi ili samo ispomaganje? Dule - Ispomaganje. Na taj način sam svirao i sa Ekaterinom Velikom i svašta sam radio. Valjda nema dovoljno saksofonista u gradu. To je počelo od Rolling Singlesa, molili su i molili i pristao sam, ali pođ uslovom da ne daju nikakve primedbe, pošto mi je prvi instrument bas. Posle toga je krenulo, samo od sebe se odronilo. Del Arno Band, s kojima sam snimio onaj CD uživo. Onda Deca, pa već po prirodi stvari, zbog njihovog druženja sa Direktorima, počeo sam i tu da gostujem na koncertima. Ali sve to mi je bila razbibriga, nije bio rad koji bi me angažovao ozbiljno, Tek u Plejbojima sam počeo da razmišljam i da se bavim tim instrumentom ozbiljno. Do tad sam ga svirao iz ličnog zadovoljstva, za po kući. Ritam - Da li je grupa Duh nibor, bila ozbiljnija od tih bandova u kojima si pomagao? Dule - Pa, grupa Duh nibor je jedini ozbiljan bandu kome sam svirao. Pre ovog. Stvamo. To mi je i prva grupa. Radili smo pet-šest godina, u dve glavne postave. Bila je i jedna kratkotrajna grupa PPD, sa Filipom, gitaristom i Talentom, slikarem, 1985. - to je bila postava sa dva basa, gitarom, i sa nekim ritam mašinama i efektima, nekim čudima. Kad sam sad skoro pušta sebi te snimke, dođe mi sestra u sobu i kaže - "pustio si tehno!" Eto. Nije bilo to za širu pubHku, ali je bilo zanimljivo. Ritam - Ono što nas zanima je da uporediš ovo i ono vreme, ako svedok oba trenutka na muzičkoj sceni, i početak osamdesetih i početak devedesetih... Dule - Ja jako volim ovu generaciju, jer su se tek sad neke stvari postavile na noge i oni su to uradili, Drukčije to rade ovi mlađi Ijudi. U moje vreme, taj nesrećni Duh nibor, koji nikad nije ništa uradio, a po meni je bio vrlo pristojan band... Ritam - Nikad mi neće biti jasno kako to da niste ništa objavili, a imali ste snimke za ceo album i bili jedna od zanimljivijih grupa iz te druge generacije beogradskog novog talasa. Dule - Ni meni nije jasno, ali takvo je bilo vreme. Bili smo mladi. Nije ni važno. U svakom slučaju, nas su u to vreme sve prozivali "šta je to, džez-rock, a!". Užasno. Ja se sećam, kad su bili oni Saloni fotografije - mi smo već radili - ali nije nam padalo napamet tu da sviramo, mada su po dva dana svirali baš svi koji su imali šta da utaknu u struju. Po nekom našem unutrašnjem osećaju - nismo bili spremni. Nekako smo poštovali taj posao, a toga je do skora hronično nedostajalo. Meni je sad puno srce što ima toliko mlađih