Ritam

MUZIKA

GOBLINI „INSTINITE PRIČE 1 DEO” kaseta METROPOLIS RECORDS Na kaseti “Istinite priče 1 deo” (pretpostavljam da sledi i drugi) našlo se dvanaest pesama koje “Gobline” prezentuju kao Ijude koji nastavljaju tradiciju obožavanja Ramonesa u ovim krajevima. Da budem precizan, ovi Šapčani zvuče onako kako bi zvučali Ramonesi da su shvatili da sa godinama treba da menjaju i muziku. Goblini su svoju “nevinost” izgubili i njihova varijanta punk-rocka prilično je “prljava”. Kratke i že stoke pesme sa melodičnim, neretko i himničnim refrenima ostavile bi prilično dobar utisak da nije užasno lo ših tekstova. Ako se ima u vidu činjenica da su Goblini iskusni muzičari, prosto zapanjuju teme tekstova koji više priliče tinejdžerskim punk bendovima. Umesto da tekstove grade oko konstruktivnih i ozbiljnih ideja, oni mešaju jagode, Supermena, švedske horore i gomilu drugih perifemih i nebuloznih pojmova. Izuzetak su aktuelne i donekleprogramske pesme “Godine raspleta” (tu knjigu ste svi čitali) i “In Memoriam (Made in Serbia)”, i oodlična “Sam-Phone-Glas”. Jasno je samo da će ovaj album ostati upamćen po fenomenalnom omotu ko ji je delo Lea, gitariste Džukele. Što se pesama tiče, konačan sud zavisi od ličnih afmiteta. Po mom mišljenju osrednje. * * *

Dejan Đorđević

KAZNA ZA USI PRESING OVERDOSE "3" CD (RED LUNA REC.) Svako ko iole prati domaću muzičku scenu, sigumo će se složiti da je objavljivanje "Trojke" vrlo značajan trenutak u srpskom rock n'rollu. Značaj je, u svakom slučaju, mnogostruk, jer ova kompilacija je: a) važan dokument preseka domaće scene u periodu 92/93 godine.b) prilika da svaki od ovih bendova po prvi put ugleda svoj materijal na CD-u,c) mogućnost da se zvuk sa ovih prostora čuje i van naše zemlje, što će nesporno pomoći mnogima napolju da se uvere u ono što se ovde dešavalo, a dešava se već par godina unazad. Sporedno je to što su neki, reklame radi, proglasili "Trojku" za "Paket aranžman" devedesetih (?). "3" prezentuje tri vrlo kvalitetna i specifična benda na domaćoj underground sceni '92. i '93, godine, za čiji rad je vezano dosta nelogičnosti i paradoksa. Opet, bitno je spomenuti da danas

još jedino Kazna funkcioniše, i to dosta dobro, Presing je labaviji nego ikad pre, što bi značilo da više ne postoji, dok Overdose već odavno nije među živima. Stoga, materijal zastupljen na kompilaciji uglavnom je već poznat. Jedini bend koji je stekao kakvu-takvu afirmaciju je Kazna za uši... Na ovom izdanju imaju najviše pesama, od kojih su četiri sa albuma "Ispod zemlje", plus dve "live" pesme sa prošlogodišnjih koncerata u SKC-u. Divlji urlici i übitačna svirka. Oprobana formula koja diže iz mrtvih. Presing je svoj zvuk spontano razvio na liniji rock/fiink/rap/blues... pomalo podsećajući na legendamu Disciplinu kičme, ali ipak, ponirući mnogo dublje u korene. Preslušavanjem njihovog jedinog izdanja "Priča o totemu, duhu koji hoda, psu i razočaranoj ženi" to se najlakše može utvrditi. Poslednje pesme na kompilaciji, ali ne i poslednje po kvalitetu, odzvanjaju electro coreom ili posthardcoreom i stvorene su fuzijom dancea i HC-a. Vešto ukomponovani zvuci veštačkog bubnja i sirovih gitara, začinjeni ironičnim tekstovima na engleskom, predstavljaju Overdose, pionire beogradske HC scene, nezasluženo ostavljene bez ijednog konkretnog izdanja. Oni koji poseduju live kasetu "Overpose", sa razlogom se mogu hvaliti, jer je zbog malog tiraža to izdanje pravi raritet. Dokaz da "ko čeka-taj dočeka" ipak nevaži, jeste u ovoj tragičnoj sudbini benda, koji je tek posle raspada ugledao svoj materijal na CD-u, i to ne vlastitom. I na kraju, kao što je uobičajeno, trebalo bi da usledi ocenjivanje ovog poduhvata - ali toga neće biti. Suvišno je, zar ne?

Dragana Jovičić

KRISTALI kaseta (LVO) Kada su Ijuđi sa MTV-a pre dve godine razgovarali sa litvanskim fanovima Inspiral Carpets, jedan od ovih drugih je primetio da mu se mnogo sviđaju zvučne inovacije Carpetsa. Kada je zaprepašćeni MTV-jevac zapitao šta tu ima novo, dobio je posred lica odgovor "back to sixties!". Ko nije shvatio poruku, jedino što može je da kupi kasetu Kristala i pokuša da se obesi o traku. Kristali su debi pločom pokazali da su neopozivo najzabavniji beogradski bend još od Lakih pingvina iz prealbumske faze. Dosledni zastupnici filosofije "nemoj da sviraš ako ne možeš sve što imaš da kažeš da smestiš u tri do tri i po minuta", perfektno funkcionišu na oba nivoa na kojima ih vredi razmatrati. Na nekom opštem, uslovno konceptualnom, savršeno su svirljivi i pristupačni vrlo širokom slušalačkom korpusu, vešto manervišući na crti koja sjajno zezanje deli od banalizovanja. U stvari, poturanje stava "vi samo mislite da se mi zezatfio" je jedini način da se napravi neophodan pomak, kako od optužbi za eskapizam neprimeren "duhu vremena" tako i od zapadanja u samosebi svrhovit hedonizam, a istovremeno je neprobojna barijera pred onima koji su uvek raspoloženi za kritizerske diskusije o idejnim, pseudoidejnim i sl, osnovama i pravcima,aza tim ovde stvamo nema potrebe. Ispod takvog, relativno neobavezujućeg nastupa, saknveno je nešto što bi trebalo da bude jedina osnova posla kojim se Kristali bave,kratko i jasno - odlična svirka. Vokalne i instrumentalne linije, ritmika, interpretacija, pa čak i simpatično nepeglana produkcija, su stvari koje pokazuju da se radi o nimalo naivnim muzičarima (bez obzira šta pod time podrazumevali tzv. profesionalci koji nikada nisu napisali ni jednu pesmu koja bi zadovoljila standarde demo-liste). Štaviše, Gvozden kao frontman i Željko kao gitarista - i to, pomalo u J.Marr fazonu - deluju kao

66