Ritam

nastavak sa 36. strane Übistvo pop plocom SARAH: Već smo počeli da radimo nove stvari . ali ih još uvek nećemo svirati, jer nisu potpuno spremne za žive nastupe. BOB: A ја nisam čuo ni kako zvuče u studiju. SARAH: Ali, i dalje uživamo da sviramo pesme sa prethodna dva albuma na koncertima... samo naše omiljene. RITAM: - Dobro, koje su to pesme? SARAH: “Leafhound”, “Railway Jam”, “Here Comes Clown Feet” , “Hobart Paving”... RITAM: - Još nekoliko muzičara svira sa vama od nedavno? SARAH: Da, sad imamo i bubnjara, gitaristu, basistu i dva perkusionista. Mislim da zvučimo drugačije na bini, a drugačije na ploči. Snažniji smo i emotivniji na bini. BOB: Rad u studiju sa producentom i nije nešto posebno, zanimljivije je na svirci. RITAM: - “Fake ‘BB”je prva stvarkoju ste uradili u saradnji sa drugim muzičarima? SARAH: Bio je to naš doprinos Stephenu Duffyju. Bio je veoma popularan pre nekoliko godina, a danas je jedva živ. PETER; Jedva živ, skoro da smo ga übili našom pločom. BOB: To je zabavna pesma јег je napisana pre nego što je odlučio da sarađuje s nama. U početku, on je mislio da će pevati, ali kada smo ga doveli u studio i dali mu da iščita našu listu ploča iz osamdesetih, nije bio baš zadovoljan. Nismo pričali s njim skoro godinu dana, jer smo bili previše postiđeni. SARAH: Ali, i dalje želimo da sarađujemo s drugim muzičarima. BOB: Za tako nešto potrebni su nam posebni Ijudi, oni koji su u stanju da otpevaju ili odsviraju jedinstvene delove pesme. Na našem poslednjem albumu gostuje Shara Nelson, jer niko danas ne peva kao ona. Želimo da okupimo muzičare koji sviraju na neobičnim instrumentima, ili pevače neobičnih glasova. Pokušali smo da dovedemo Bjork, ali ona je prezauzeta., SARAH; Da, prezauzetaje svojom populamošću širom sveta, i naslovnim stranama svih mogućih časopisa... RITAM: Na kojoj pesmi je trebalo đa gostuje? SVI: Na “Song For Вјогк”! (smeju se) PETER: Mislili smo ili na “Cool Kids Of Dead” ili “On The Shore”. Ali, stvamo mislim da je prezauzeta, a ionako ćemo naleto svirati zajedno jedan koncert. Biće tu još vesti. RITAM: - Šta mislite o muzičkom napretku u grupi; hoćete li i dalje dodavati Ijude u bend i pokušavati drugačije oblike produkcije? SARAH: Upravo smo proširili band, sada nas ima osmoro na bini. Otkako smo počeli, stalno dodajemo Ijude u band. BOB: Samo zato što se naši koncerti potpuno razlikuju od ploče. U stvari, nije toliko bitno koliko ima Ijudi na bini, važno je da uklapaju. SARAH: Misl im da nam je ova turneja uspešna, jer smo svi na sceni potpuno različiti, a šaljemo dobre vibracije u publiku, a mi se među sobom dobro poznajemo i ne izgledamo baš kao hrpa session muzičara koji su tu samo da odrade svirku, i onda se pozdrave i odu svako na svoju stranu. RITAM: - Ideš li još uvek na časove pevanja? SARAH: Išla sam do skora kod A.Debret koja je učila Јоћпуја Rottena, Neneh Cherry i još neke pevače. Htela sam da idem samo da bih bila sigurna da ne radim ništa loše sa svojim glasom, i onda sam prestala, Ali, verovatno ću ići ponovo, jer mislim da je to važno - pored svega, doprinosi i samopouzdanju pevača. Večnost muzičareve mržnje ргеша štampi RITAM: Pretpostavljam da niste navijači fudbalskog kluba “St Etienne”? BOB: Ne, ali stvarno volimo fudbal.

PETER: Isto je kao i sa nazivom ploče “Tigger Вау” - to je samo ime koje dobro zvuči. RITAM: Bob je pisao za “Melody Maker” ranije... BOB; Da, pisao sam za “MM” pre nego što smo osnovali bend. SARAH: Ali sve to što se odgađa sa muzičkom štampom je veoma čudno. Prvo ti daju punu podršku, a onda odjednom dobijate negativne kritike kao da ste najgori na svetu. Mada, mislim da su u pitanju lični razlozi, zato što je Bob bio novmar. Nekako, kao da im je praksa da uzdižu neki band, a onda odjednom da ga spuste na zemlju, a možda to i nije tako ioše jer su, po njima najbolji bandovi, u stvari đubre, pa bar znaš na čemu si. Recenzija naše poslednje ploče u NMEju je dobra primer - pored ostalog, nazvali su nas “dosadnim disko bendom”,,. PETER: Pa, mi i jesmo ponekad disko bend. SARAH: Taj novinar koji je recenzirao ploču bio je jednom s nama u pabu, a mi nismo imali pojma ko je on. Kada nam je rečeno ko je, svi smo dreknuli; “Što nam niste ranije rekli?” RITAM: Prethodna dva albuma bila su mnogo ličnija u odnosu na ovaj? SARAH: “So Tough” je nalik na roman sastavljen od maiih, svakodnevnih priča, mnogo stvarnija i životnija ploča, više vezana za nas. Na primer, pesma “Mario’s Cafe”. BOB: Samo sam jednom bio u tom kafeu, ali smo tako nazvali pesmu jer je to jedni kafić koji ima lepo ime - sva ostala mesta u kojima visimo, zovu se, na primer, Burob bar, a to baš i nije neko ime za pesmu. RITAM: A pesme kao “Hobart Paving”? SVI: Hm, uh, ah! BOB: To je pesma o životu u malom gradu, o Ijudima koji su stalno zajedno, pošto nemaju mnogo izbora, a kada jedan od njih ode, oštalima biva uzbudljivo, jer razmišljaju i o tome šta se s njim dešava... SARAH: Ali obično ijudi koji slušaju naše pesme imaju sopstvene vizije o njihovoj temi. BOB: Neki Ijudi kažu da, slušajući tekstove pesama, dobijaju potpuno lažnu sliku, jerto nije nalik na čitanje knjige ili gledanje filma, kada možeš da zamisliš likove i situaciju, međutim, ja mislim daje i slušanje pesama potpuno isti osećaj. PETER: Video je vrlo čudan medij, jer potpuno menjatvoju ideju o slušanju pesama - a meni se to uopšte ne dopada. BOB: To je kao ponovno čitanje knjige ili gledanje filma, kad ništa ne izgleda isto kao prošli put, tako je i sa pesmama. Ali, ne želimo baš puno da pričamo o tekstovima, jer nam se više dopada ideja da Ijudi sami zamišljaju svoje slike, i mi ne želimo to da uništimo. Plesna politika SARAH: Ipak se mi dobro poznajemo tako da se, na primer, nikada ne desi da nećemo da pevamo neki tekst, jer je “politički neispravan” i slično... RITAM: Spomenula si politiku... SARAH: Da, ali mislim da mi nismo toliko u tome. Možda ponekad malo više pričamo o politici... BOB: To je više podsvesno, mislim da nismo u stanju da napišemo dobar politički tekst. Da je neko od nas nalik na Bob Dylana na primer, verovatno bismo radili takve stvari. Nije da nemamo neko svoje mišljenje o tome, već je to previše komplikovana stvar. Previše Ijudi pravi muziku kojom želi đa pošalje neku poruku, i to rade tako loše da je bolje ne raditi ništa, nego se blamirati. Kao što su Bee Gees napravili pesmu o 80-sni na svom poslednjem albumu. Mi podržavamo stvari u koje čvrsto verujemo, i nije važno da li o tome pišemo u našim pesmaraa, na primer, to što podržavamo Anti Nazi ligu ne znači da moramo da pevamo o tome. Glupo je kad moraš da procenjuješ svoj sledeći korak i da gledaš đa li ćeš nekog uvrediti ili ne. Ovo je samo pop muzika i nema razloga da se uplićemo u druge stvari, Napravićemo pesmu zajednu anti rasističku kompilaciju i to je najviće što ćemo uraditi.

Kire Božinov

Bojan Žikić

79