RTV Teorija i praksa

nije matemji jezik. Zbog toga tom broju moramo, kaže se u priručniku, •dodati nebrojene milione onih koji nisu potpuno nepismeni, ali nisu sposobni, zbog svoje neadekvatne veštine pismenosti, da razumeju i savladaju obilje pisanog materijala koji svakodnevno zatrpava. UNESKO je dao preporuku da svaki čovek treba da bude osposobljen za •čitanje kao trinaestogodišnji učenik, da treba da savlada FUNKCIONALNU PISMENOST; da čita novine, zvanične formulare i dokumente potrebne u svakodnevnom životu. Ali mnogo je Ijudi koji umeju da čitaju, ponešto i da zapišu, ali ne umeju da se pismeno izražavaju, dakle neadekvatno se i nepotpuno služe PISANIM JEZIKOM. Koliko je to daleko od PISMENOSTI pod kojom se podrazumevaju spretnost da se u pisanom jeziku prepoznaju misli koje neko drugi želi da nam prenese i korišćenje pisma da se izraze sopstvene misli i emocije. Tek s takvom pismenošću stiče se moć komuniciranja s drugima. Tek tada je pismenost oruđe, a ne nerazumljiva majstorija koja onemogućava čoveka đa radi i uživa u sklopu društvenih i ekonomskih okolnosti u kojima se nalazi. Na pitanje zašto pridaju toliki značaj PISMENOSTI - organizatori ove velike akcije u Britaniji, kao i autori pomenute knjige, navode delove izveštaja Konferencije UNESKA u Parizu 1965. godine (na čijem je pripremanju učestvovao i potpisnik ovog priloga): »PISMENOST ODRASLIH JE SUŠTINSKI ELEMENT U POSPEŠIVANJU RAZVOJA I MORA BITI TESNO POVEZAN S EKONOMSKO-SOCIJALNIM PRIORITETIMA I PREDSTAVLJATI POČETAK SVE VEĆIH LJUDSKIH POTREBA . . . Ona, pre svega, nije svrha sama sebi, ona treba đa bude PUT PRIPREMANJA ČOVEKA ZA DRUŠTVENU I EKONOMSKU ULOGU, koja je daleko iznađ neefikasne pismenosti. ... Pismenost ne treba samo da vodi ka

elementarnim opštim znanjima, već obučavanju za rad, podizanju produktivnosti, većem učestvovanju u društvenom životu i boljem razumevanju svega što čoveka okružuje i što mu otvara neograničen put ka osnovama humane kulture!« Izrađen je veoma ambiciozni program da knjiga i publikacija tokom tri godine buđe daleko više Ijudi koji se efikasno služe PISANIM JEZIKOM. Cilj je ovog multimedijskog pokreta opismenjavanja da se znatno umnoži veština korišćenja pisanim jezikom u britanskom društvu, kako bi individua mogla da: razume sva područja pisanog jezika koja su potrebna rađi sticanja životnih dobara; razvije osetljivost prema znacima i pisanom jeziku kako bi ovladala njima; —■ koristi jezik, čitanje, pisanje, govor da bi uspešno komunicirala s drugima i ođržavala međuljudske ođnose; upotrebljava jezik kao oruđe emocionalnog i intelektualnog razvoja potrebnog da bi se individua ispoljila i samopoštovala. Prateći shvatanje problema i napor koji Britanci ulažu u ovu akciju, moramo se setiti sličnog nastojanja kojim je svojevremeno RAI (Italijanska radio-televizija) privlačila pažnju. Tada sam imao priliku da upoznam koncepciju, sadržaj i metod rađa ove TV i izražavao sam čuđenje ZAŠTO i ZBOG ČEGA je jedna moćna televizija, tada čudo modeme tehnike, ZLOUPOTREBLJENA, jer su tradicionalni duh i oveštale metode učenja čitanja direktno prenosili na mali ekran. I pored velike reklame, TV-akcija »NIKAD NIJE KASNO« propala je, a utiošeni su nebrojeni milioni i ostali milioni nedovoljno pismenih Italijana. Učestvujući u žiriranju obrazovnih programa na Festivalu obrazovne TV u Japanu video sam desetak emisija posvećenih akcijama opismenjavanja. Na žalost nijedna se nije mogla pohvaliti uspehom, jer su neverovatno dosledno kopirale tradicionalne

155