RTV Teorija i praksa

Mr Slobodan Bakić

OD ŠIRENJA POZNATOG DO OTKRIVANJA NOVOG

Televizija kao proizvođ nauke ima na nauku povratno dejstvo u više pravaca. Ovde će biti učinjen pokušaj da se razmotre dva pravca toga delovanja. Prvi predstavlja onaj koji bi se mogao odrediti kao difuzija rezultata nauke. Poznat je i kao popularisanje nauke. Cilj ovoga pravca delovanja sastoji se u tome da rezultati nauke dopru do najširih kategorija stanovništva povećavajući nivo obrazovanja i opšti kvantum znanja. Drugi pravac delovanja je prikazivanje nauke kao istraživačkog pokušaja, eksperimenta. To je praćenje suštine naučnog procesa, kao prodora u novo i nepoznato, prikazivanje nauke kao modela sistematskog avangardnog mišljenja. TELEVIZUA I POPULARISANJE NAUKE Prva televizijska generacija kod nas (mladi rođeni kad i televizija) stupila je na prag zrelosti. U njenom obrazovanju televizija je počela da igra važnu ulogu. Premda je nesumnjivo više obuzeta zabavnim i sportskim nego naučno-obrazovnim programima, premda se škola nije mnogo potrudila da nastavni program prožme televizijom (ili kako se to još kaže »uklopi« školske, opšteobrazovne i naučne TV programe u svakodnevnu nastavu) ova generacija je pripremljenija na televiziju od prethodne. Ona brže »čita« TV što znači da bolje selekcioniše, kritički se oonosl prema programima i samom mediju (vesti sluša na radio-aparatu, a filmove gleda u bioskopu). Stvaraoci naučnog programa koji ima pretenziju da privuče ovu i druge nove televizijske generacije moraju imati razvijene receptore za njihov senzibilitet, da bude obavešten o tome šta su ove generacije već saznale na

druge načine. Prirodno je da prate i razvoj same nauke posebno tehnologije prenošenja znanja. Čovek iz nauke koji se bavi popularizacijom ne mora biti (a po pravilu i nije) vrhunski naučnik. Vrhunski istraživač obično nema ni vremena, ni želje (a nekad ni sposobnosti) da se iz konteksta istraživanja prebaci u kontekst prezentacije. Kako su obdareni istraživači retki, nije društveno racionalno da se bave posiom koji može uraditi drugi. Ali su za popularizatore od značaja drugi kvaliteti naročito pedagoški. Obaveštenost, zanimijivost i übedljivost izlaganja pored kompetentnosti u određenoj užoj naučnoj oblasti čine se neophodnim zahtevima u adekvatnom prikazivanju naučnih znanja. TeLEVIZIJA I NAUKA KAO SISTEMATSKO AVANGARDNO MIŠUENJE Teži od popularisanja nauke je posaoprikazivanja suštine nauke kao konstruktivne sumnje. Zainteresovanost za nauku (ako je to cilj) ne ostvaruje se suvim prikazivanjem njenih rezultata. Nauka. je sama više proces nego stanje, kritika nego razrada znanja (ništa gore nego prikazivati nauku kao katehizis ili kuhinjske recepte). Suština nauke se najbolje sagledava u osporavanju. Jedni naučnici osporavaju stavove i nalaze drugih naučnika, Ovo se vrši putem argumenata, a argumenti su pretežnO’ teorijski (logički) ili pretežno praktični (eksperimentalni). Naučno iskustvo za razliku od drugih (umetničkog npr.) je proverljivo iskustvo. Zbog toga je u nauci kao nauci naglasak na

170