RTV Teorija i praksa

Mustanzima koji se kupuju novcem od prodatih srebmih i zlatnih ploča... Ovakvo stanje, prirodno, najzad je izazvalo društvenu i kulturnu javnost da nešto preduzme. Počele su diskusije, najčešče među onima koji su bili daleko od ove nove narodne muzike, i uopšte od narodne muzike. Dotadašnje diskusije svodile su se na sledeče: treba li uopšte nekome ta muzika ili ne? I sve je ostajalo na tome iako su se izdavači malo trgli, izbacili iz svojih izđanja pomografiju i ono što bi bila direktna provokacija i atak na ukus i strpljenje kulturne javnosti, Trebalo bi pomenuti činjenicu koja svakako ima uticaja na poboljšanje muzičke vrednosti ovog novog stvaralaštva. Radi se o negovanju starogradske pesme koja je dugo bila van repertoara radio-stanica i estradnih izvođača. Obnavljanje ove pesme izvršilo je jak uticaj na povratak dobrog ukusa, pre svega kod mladih generacija. Koliko ta vrsta pesme može i danas da živi punim životom raože se videti u beogradskoj Skadarliji, koja u doba sezone vri od raladih koji pomno slušaju izvođenje raznih muzičkih sastava na čijem su repertoaru pre svega starogradske melodije. Izgleda đa budućnost nove narodne pesme leži negde u novora razvoju gradske pesme, u razvoju one vrste pesama koje nazivamo romansama, ali u ovom trenutku najviše je zastupljen jedan tip novokomponovane muzike koji nosi najviše novoga u sebi, iako ne i najboljeg, Ovaj šlagerizovan tip pesme predstavlja vrlo čudnu kombinaciju prizvuka stare, prave narodne pesme i sasvim određenih uticaja zabavne muzike. Može se sasvim jasno prepoznati njegova melodijsko-ritmičko-harmonijska građa. Odlikuje se specifičnom muzičkom bojom i oblikom koje pre svega karakteriše napuštanje tradicionalnog obrasca narodne pesme izvođenjem predigre - foršpila. Prilikom izvođenja pravih (ja bih pre upotrebio termin starih narodnih

pesama) kao uvod za pesmu uvek se upotrebljava cela melodija pesme, ili pripev, ili, ako je melodija duga, razvučena, samo jedan njen deo. Kod ovog najkarakterističnijeg tipa nove narodne pesme uvedena je predigra koja nam onemogućava da prepoznamo pesmu, jer po pravilu motivski nije vezana za melodiju nove pesme. Muzički, ona obično predstavlja praznu, tehničku paradu harmonikaša ili celog ansambla po sledećem obrascu: ako je pesma razvučena, predigra je u brzora tempu, napadna, i obmuto, ako je pesma živog tempa, ona je laganog ili umerenog tempa i karaktera Ovo je, kao što je rečeno, najznačajnija formalna karakteristika novih kompozicija u narodnom duhu, onih najbrojnijih, koje stoje na sredini, podjednako daleko ođ izvorne narodne pesme i zabavne muzike. Kakav če budući razvoj ove nove narodne muzike biti, zavisi ođ mnogih činilaca. Ovde namerno upotrebljavam izraz „nova narođna muzika”, јег smatram da on najbolje odgovara ovoj muzici, unapred objašnjavajuči sve, i da je to stvarno narodna muzika i nova muzika našega vremena. Pokušaji da se nazove zabavnom, smatram da ne stoje na čvrstim i stvarnim osnovama. Želim da sa stručnog stanovišta izložim neka svoja iskustva stečena prilikom rada na XV seriji narodne muzike Novi zvuci. Pokazalo se da je moguče doči do dobrog i podnošljivog muzičkog, pa čak i tekstovnog materijala u oblasti nove narodne muzike. Bez većih teškoča priređeni su i aranžmani za ove melodije prema koncepciji da one ne samo po duhu i inspiraciji već i oblikom, treba da se ugledaju na domaču narodnu muzičku tradiciju. Zbog toga su mnogi, več naviknuti na šlagerizovan tip novih pesama, ove kompozicije u zabuni smatrali pravim starim narodnim melodijama. Drugi su hteli da im poreknu i sam pridev „nova”, verovatno, upoređujući ih sa

162