RTV Teorija i praksa

za njegovu lepotu, a to je već oblast u kojoj lojalnost naučnim principima lako ustupa mesto nekoj pragmatici. Apsurdnost i neprihvatljivost ovakvih pogleda na jezik proizlazi iz proste činjenice da nema „čistih” jezika, tj. jezika bez tzv. pozajmljenih reči - tuđica i drugih jezičkih oblika, pošto nema ni naroda koji je duže vreme živeo izolovano. Puristička praksa neminovno vodi zastranjivanju u jezičkim pitanjima, do lingvocentričnosti, koja je naličje purizma, a ogleda se u veličanju vlastitog i nipodaštavanju tuđeg jezika. „Dokazni postupak” obavlja se uvek na komparativnom planu, Sto če reći, poredenjem vlastitog jezika sa nekim drugim pa su, prirodno, i svi zaključci u velikoj meri subjektivni. Istorija lingvistike, a i kulturna istorija mnogih naroda, prepune su primera takvih mišljenja o vlastitom jeziku, koja se međusobno mnogo ne razlikuju: počevši od onog klasičnog, kojim je jedan holandski filolog sasvim ozbiljno tvrdio da je u raju zmija govorila francuski, đavo - nemački, a holandski niko drugi do sam gospod Bog, pa do onih najnovijih kojim jedan ugledni nemački lingvista dokazuje da je nemački superioran nad francuskim, jer nemačka morfologija podstiče činjenično rezonovanje, dok francuska više odgovara neodređenom, apstraktnom mišljenju. Pominjemo ove primere, jer ni neki naši filolozi nisu ostali imuni od takvog rezonovanja. U želji da potkrepe svoje purističke stavove oni posežu za argumentima „jezičkih autoriteta” i nekritički ih citiraju, bez neophodne napomene o vremenu i naučnoj klimi iz kojih potiču. Tako, na primer, u jednom od članaka povodom razgovora o jeziku radija i televizije, jedan autor citira i S.Vinavera, prema kome je naš jezik basnoslovno bogat i izrazit. „Naš čovek, naš umetnik... baštinik je jezika kome retko gde ima ravna u čitavnoj istoriji Ijudskog izraza”. Ukratko, njima stoji na raspolaganju jezik o kakvom može samo da se sanja. A kad je reč o lepoti, naročito milozvučnosti našeg jezika, tu on ne zaostaje mnogo ni za najmilozvučnijim jezicima sveta. Naprotiv, tu je ~naš jezik odmah iza italijanskog, dok u krugu evropskih jezika zauzima izuzetno značajno mesto”. Do ovakvog zaključka došao je, naime jedan naš profesor broječi vokale u nekom tekstu od oko 80.000 glasova. Rezultat: 45,76% vokala, projektovan je odmah na komparativni plan. Pošto je za nekoliko procenata ispred francuskog (43,36%),

185