RTV Teorija i praksa
češkog (43,09), ruskog (41,69), poljskog (41,43), nemačkog (38,36), itd. autor smatra da je time naučno opovrgao nečiju raniju „neosnovanu pretpostavku da je naš jezik grub i nemelodičan”. IV Estetski sudovi o jeziku su neizbežno subjektivni. Nema, zaista, razloga zašto svakom, pa i jezičkom stručnjaku, vlastiti jezik, obično matemji, ne bi bio najlepši. Estetska merila proističu iz tipa kulture koju je čovek usvojio, i o nekoj univerzalnoj, objektivnoj skali vrednovanja ne može biti govora. A što se tiče stranih reči, mnoge za koje puristi veruju da originalno pripadaju njihovom jeziku, kao na primer, kod nas: košulja, dučan, palata, ili palača, i sl. često potiču iz susednih jezika ili drugih sa kojima je ovaj u prošlosti dolazio u dodir. Reči: karta, klavir, kofer, krema, kupe, restoran, parter, parola i stotine drugih, danas su jednako naše kao i francuske. Ako se u nekom jeziku vremenom smanjila generativna leksička sposobnost, to nikako ne znači da če oni koji se njime služe ostati prikračeni za neki pojam ili njemu odgovarajuči izraz. Ovaj će se u krajnjem slučaju nači u drugom jeziku, a zatim če se lako odomačiti kroz prilagođavanje glasovnom i gramatičkom sistemu vlastitog jezika. Kažu da je na nečiju primedbu da je naš jezik siromašan, jer nema reči za ideju, eru i mnoge druge, još Vuk mudro odgovorio: „Kad je narod mogao nači ime za svaki deo, svako parče i svaku čiviju na kolima, našao bi i za to da mu je trebalo. Kad ustreba - nači će se!” Dodajmo, ako ne u vlastitom jeziku, a ono kod komšije, ili drugde. Danas su međusobni jezički uticaji intenzivniji zbog savršenijeg sistema međunarodnih komunikacija, koje se odvijaju u oblasti ekonomskog, političkog, kulturnog i drugog povezivanja naroda. Posledica toga je i priličan internacionalni fond reči koje mogu znatno da doprinesu lakšoj jezičkoj komunikaciji i razumevanju. Teško da ima savremenih jezika u kojima nema reči: demokratija, socijalizam, komunizam, politika i sl, Koliko li je tek onda konzervativno i besmisleno purističko delovanje u nacionalnim okvirima, tj, u okvirima regionalnih ili dijalekatskih razlika nekog jezika. I kakav onda
186