RTV Teorija i praksa

obeležja integriteta jedne intenzivne serije poruka, to su samo neki od zahteva kojima se pojedine naše redakcije odužuju sa različitim uspehom, ali, reklo bi se, u celini na nezadovoljavajući način. Štaviše, izgleda da to nije dovoljno prisutna briga naših redakcijskih, rubričkih i kolegijalnih sastanaka, ni programa internog, redakcijskog permanentnog obrazovanja (i tamo gde ga ima, tj. u Prvom programu Radija). Mesto i uloga jutamjih poruka takođe su tek na početku teoretske razrade i praktične valorizadje u našim programima. Veličinu teme, domet njenih iskušenja i prve korake programske reorganizacije učinili smo, ali to su zbilja samo prvi koraci prema onome šta se tu može i mora učiniti. U gradovima je naglašenija i obaveza razrade komplementamosti raznih vidova informisanja. Pored javnog masovnog komuniciranja, tu je življe i unutarpartijsko, i samoupravljačko, i sindikalno, i delegatsko, i stručno specijalizovano, i industrijsko, i studentsko, i spontano privatno direktno saznavanje i informisanje. Ni u pogledu ove komplementarnosti nismo dovršili obradu svojih zadataka i mogučnosti. Izvanredno je značajna i komponenta inostranosti u gradskim sredinama, naročito u Beogradu. Ona nameće ne samo adekvatne defanzivno-propagandne i kontraobaveštajne mere i metode, več i inicijativno, ofanzivno postavljene zahvate u masovnom komuniciranju po pravilu: preduprediti, a ne čistiti za drugim. Faktor uverljivosti naših prezentacija, zračenje ličnosti preko mikrofona i malog ekrana, primerenost poruke i njenog neposrednog odašiljaoca, vrednovanje i negovanje imena kome se u javnosti ukazuje poverenje znalaštva i istinitosti za datu oblast, to su još neka, nipošto sva pitanja na koja bismo u svojoj angažovanosti morali danas upornije da tražimo odgovore, bez oportunističkih nezameranja, bez lične ili grupaške subjektivnosti u naklonostima i bez onog samozadovoljstva u koje tako lako guramo jedni druge, tapšuči se po ramenima.

17