RTV Teorija i praksa

menjaju. Organizacije privatnih korporacija dostigle su veličinu i moč ranogih vlada. Novoosnovani veliki masovni mediji postaju njihovo kulturno oružje, a Prvi amandman (član ustava u kome se obično notiraju slobode građana i unutar njih sloboda izražavanja mišljenja, prim.prevodioca) njihov štit. Koraercijalni pritisci utiču da opsluživanje mnogih malih, siromašnih ili disidentnih publika postane nepraktično. ]avni odnosi (pubiic relations, prim. M.R.) zamenili su slobodnu agregaciju mnogih publika. Javno mnenje postalo je publikovano mnenje mnogih atomiziranih pojedinaca, a ne više mozaik različitih mnenja koji odražavaju mnoštvo organizovanih javnosti, svake svesne svog sopstvenog interesa. U mladim socijalističkim zemljama i narodnim demokratijama masovni mediji su postali centralizovani organi revolucionarnog uređenja. Njihova odgovornost u upravljanju učinila je veoraa teškim zadatak đa kultivišu isključivo svest radničke klase i da institucionalizuju kritičke funkcije štampe. Ove teškoče nastale su u kulturnim uslovima za koje je štampa bitna osnova. Aii, u poslednjim decenijama čak i takvi uslovi počeli su da se menjaju. Glasnik te promene je televizija. Posebne karakteristike televizije razlikuju je toliko od ostalih medija, da je čak pogrešno kada se o njoj razmišlja ili se ona istražuje na isti način kao i ostali. Štaviše, ove posebne karakteristike samo su predskazanja budučnosti u kojoj če postojati potpuno elektronizirana, organski komponovana i obuhvatna simbolička sredina. Koje su te posebne karakteristike televizije? Moje razmišljanje prvenstveno je zasnovano na istraživanjima i iskustvu u SAD. Za sada, mi ne znamo do koje mere su ove opaske primenljive na druge zemlje. (Po mom mišljenju utvrđivanje toga trebalo bi da bude jedan od prvih zadataka istraživanja).

1. Televizija uzima više vremena i pažnje većeg broja Ijuđi nego svi ostali mediji i druge aktivnosti u dokolici zajedno. TV prijemnik je uključen u prosečnom američkom domu б časova i 15 minuta dnevno, i njegov zvuk i slika sada ispunjavaju životni prostor i simbolički svet največeg broja Amerikanaca. 2. Nasuprot drugim medijima, televizija ne treba da se čeka, planira, priželjkuje, zbog nje se ne izlazi. Ona nam dolazi u dom i tu ostaje sve vreme. Postala je član porodice, priča nam priče strpljivo, prisiljavajuči nas, dosađujući nam. Mali broj roditelja, nastavnika ili sveštenika može da konkuriše njenom živom prikazivanju karaktera Ijudi svih vrsta i načina društvenog života. 3. Kao što ne zahteva mobilnost, televizija ne zahteva ni pismenost. Največom snagom i autoritetom ona objašnjava svet manje obrazovanima i onima koji ne čitaju, koji nikada ranije nisu delili kulturu pismenih. Televizija sada informiše najviše Ijudi u SAD mnogi od njenih gledalaca jednostavno ne čitaju - a gro njenih informacija potiče iz onoga što se naziva zabava. Kao u antičko vreme velikih rituala, festivala i cirkusa, čovek siromašan informacijaraa kraljevski se zabavlja pomoću organskih, simboličkih modela koji informišu i onog ko informaciju ne traži. 4. Ovi organski modeli moraju da se posmatraju - i analiziraju - kao celoviti sistemi. Granice između žanrova informacije (vesti), zabave (drama itd.) ili fantastike - više ne postoje i ne mogu da se primenjuju kao u doba štampe. Pored toga, gledalac ne pravi selekciju programa več selekciju vremena tokom dana unutar kojeg posmatra sve što je na programu. Nasuprot knjigama, novinama, časopisima ili filmovima, teievizijski sadržaji i uticaji ne zavise od autorove selektivnosti i izražajne snage. Proizvodnjom na timski način ispunjavaju se cclovite programske formule čija struktura obuhvata sve

195