RTV Teorija i praksa

elementi za ocenu i korekciju humorističko-satiričnih programa Televizije Beograd, polazeći od unapred postavljene hipoteze da publika sa visokim obrazovanjem ima najkritičniji odnos prema humorističko-satiričnom programu. Istraživač je, s druge strane, težio da dođe do nekih širih zaključaka. On je pošao putem utvrđivanja stavova publike s visokim obrazovanjem, dakle publike čije je estetsko obrazovanje više od elementarnog, prema humorističko-satiričnim delima a ne samo prema humorističko-satiričnim televizijskim emisijama. Time je istraživanje dobilo šire društveno značenje i sačuvalo se od usko pragmatički nametnutog okvira i zadatka. Možda bi bilo moguće doći do nekih razuđenijih zaključaka da su neki iskazi ukršteni sa generacijskim obeležjima ili godinama starosti ispitanika, buduči da starost ili generacijska pripadnost imaju izvesnog značaja za vedrinu duha, kritički stav, stav prema društvenim ili ličnim vrednostima i motivaciju za angažovanjem. No buduči da se radi o prvom istraživanju ove vrste, možemo da podvučemo da je istraživač uspešno postavio teorijske i metodološke osnove ovog rada. Studija Dr Miroslava Savičevića ima osam delova. U pristupnom razmatranju autor je uspešno izložio pristup predmetu istraživanja, zadatke, metod, i uzorak istraživanja. Studija je snabdevena i kratkim rezimeom na engleskom jeziku. U prvom delu studije saopšteni su rezultati o učestalosti korišćenja humorističko-satiričnih dela putem televizije, štampe, radija, filma, knjiga i časopisa, pozorišnih predstava i javnih priredbi. Rezultati istraživanja pokazuju da ispitanici koriste humorističko-satirične sadržaje posredstvom različitih medija u 99,9% slučajeva. Samo 0,9% ispitanika je izjavilo da nikad ne koristi ova dela. Ovi rezultati imaju duboko značenje za zaključivanje o duhovnom životu savremenog čoveka. Razume se ovo istraživanje ima svoje implikacije i u smislu planiranja i programiranja sadržaja u svim sredstvima masovnog komuniciranja. Ovi rezultati, koji govore da je smeh čovekova opšta potreba, govore i o povećanoj odgovornosti televizije u prezentaciji humorističko-satiričnih sadržaja. Ne radi se o konjunkturi humorističko-satiričnih žanrova nego o Ijudskim potrebama. Naše dinamično vreme ustvari samo još više podvlači potrebe za smehom kao i drugim mogučnostima relaksacije. Mogučnosti televizije su u tome zaista velike. Ona može da preuzme na razne načine humorističko-satirična dela

206