RTV Teorija i praksa

montaže. Montaža je na filmu naknadni, a na televiziji istovremeni i kontinuirani postupak snimanja ili emitovanja televizijskog programa. Elektronski montažni postupak (miksovanje) karakteriše istovremenost, јег vremenski parametri odgovaraju saniom događaju pred kamerama, to je najkarakterističnije za direktni televizijski prenos. Pri snimanju televizijskih inscenacija postupak elektronske montaže donekle se približava filmskom, utoliko što je snimanje moguče ponoviti pa kasnije u naknadnoj elektronskoj montaži, po sistemu „time code”, uspela sekvenca uklapa se u celinu, odnosno emisiju. Valja napomenuti da u slučaju snimanja to jest elektronskog beleženja, situacija za video-miksera u suštini ostaje nepromenjena, kao i u direktnom prenosu, jer i tada miksovanje prati zbivanje pred kamerama kao imanentni činila; snimanja. U filmskom montažnom postupku moguče je a u miksovanju nije (direktan prenos), da se u toku filmskog postupka proveri valjanost učinjenog pa ako je potrebno izvrše i korekcije koje iziskuje stvaralačka koncepcija dela. Ako se u toku filmskog montažnog postupka ukaže potreba za novim kadrovima oni se mogu čak i naknadno snimiti. Kako u direktnom TV prenosu nema dosnimavanja niti ponavljanja, video-mikser mora miksovanje obaviti u optimalnoj mogučoj meri. Intervencije da se učinjeni propusti ili greške isprave ne mogu ostati nezapažene od gledalaca. Stoga je video-mikser u nezavidnoj situaciji јег činjenica da ispravki i dosnimavanja u direktnom prenosu nema, opterečuju ga tenzijom, koncentracijom i oprezom.

36