RTV Teorija i praksa

vezane za „stečeni dojam o izgledu klizača”, kako bi se izrazila Milka Babovič, naš jedini televizijski komentator ove sportske discipline. Ali, gledaočeva dvo'smema asocijacija nema zajedničkog sa normativima sudija u dvorani koji procenjuju klizačku igru na osnovu dva faktora (faktor tehničke, klizačke spretnosti i faktor stečenog utiska o igri). Televizijski gledalac i prvostepeni sudijski faktor, faktor tehničke spremnosti, doživljava specifično: ekspresivnost pokreta tela klizača jednaka je vidljivoj funkciji klizačke opreme datog sportiste. Tačnije rečeno, učinak u kvalitetu klizačke igre za televizijskog gledaoca proističe iz valjanosti uigranih svih delova opreme koju klizac nosi. Ukoliko u prizoru date klizačke tačke dođe do izdvajanja nekog od delova oprema (mašna u kosi, recimo), pažnja gledaoca se povodi za traganjem klizačkih pokreta koji če najvemije „ilustrovati” skakutavu igru svilene mašne. Za razumevanje fenomena televizijskog prenosa umetničkog klizanja bitan momenat jeste izjednačavanje uloge klizačke opreme i klizačke tehnike po doživljaj u celini. Nema sumnje, suknjica ne podstiče klizačicu na specifične sportske zahvate, njena funkcija se iscrpljuje u prikrivanju njenih bedara poput istoimenog klasičnog, vansportskog dela ženske garderobe koji koketno naznačava obline ženske biste ostavljajuči posmatrača znatiželjnim ~šta kriju” njeni nabori. I stoga, dok klizačica izvodi pimetu, televizijskom gledaocu se prikazuje upravo taj čin „odtajnjivanja podsuklja” gde se übrzani, leptirasti zamasi tkanine otkrivaju kao prikačeni, ukrasni delovi sportskog trikoa. Pri tom, piruetno zadizanje suknjice spaja u sećanju sve one

40