RTV Teorija i praksa
naslovima, u štampi u boji, u zvukovnom oformljavanju radio-emisije, itd. Na osnovu kontrasta je izgrađen poznati primer mobilizacije izvora pažnje radio-slušalaca kroz predaju zvuka po kvalitetu novog tembra ili nekog zvučnog prekida uopšte. Kako o tome piše V.N. Jarošenko, ~ako posle pauze i prekida ponovo zazvuči glas spikera ili muzika, to privlači pažnju čoveka nešto jače nego obično, pažnja radio-slušalaca posle sličnih pauza i prekida automatski postaje oštrija, zadržava se u napregnutom stanju u toku deset ili dvadeset sekundi. To vreme je izvanredno dragoceno, jer se relativna pažnja pri tome pretvara u apsolutnu, a u tom trenutku postoji garancija da če predato saopštenje biti bezuslovno usvojeno. To vreme može biti upotrebljeno ili za predaju kratkog, izuzetno važnog saopštenja, ili za privlačenje pažnje na emisiju koja počinje.”' U svojstvu faktora privlačenja i zadržavanja pažnje specifični su dužina i obim. Kratkotrajni nadražaj se često pokazuje kao mimoilazeči da bi mogao privuči nenamernu pažnju, i prestaje da bude đelujuči faktor. Istovremeno ne daju traženi rezultat ni situacije u kojima se zloupotrebljava maksimalna pažnja auditorijuma, na primer, dužinom snažnih stimulansa. Nešto slično se dešava i sa obimom. Linijski i zapreminski obimi predmeta, koji se razlikuju od običnih, neizmerno privlače pažnju. Pri tome se nerrjaju u vidu samo velike razmere - pažnju privlače i gorostas i patuljak. Ali u masovnoj komunikaciji slične analogije nema. Ogromni plakat na ulici, veliki kliše u prelomu lista, naslov sa krupnim slovima, veliki privremeni ramovi u radio i televizijskim emisijama neprestano
1 V.N. Jarošenko, O nekim psihološkim aspektima radio emisija, „Vesnik MGU”, serija XI, Žurnalistika, 1969, br.6,-str. 63. Saglasivši se sa mišljenjem autora u vezi sa važnošću vremena odmah posle pauze, koja izaziva vrhunac pažnje auditorija, može se sa njim polemisati kako u vezi ’garancije’ usvajanja predatog materijala u tim sekundama, tako i u vezi pretvaranja relativne pažnje u apsolutnu. ’Garancija’ usvajanja, očigledno, stvara značajan broj faktora, a ne samo jedan vrhunac pažnje. Termini ’relativna’ i ’apsolutna’ pažnja zahtevaju tačno određenje svoga sadržaja.
43