RTV Teorija i praksa

2 Psihologija, M., 1948, str 351.

privlače pažnju onih kojima je informacija upućena. Ali bezgranično uvečavanje razmera, isto tako i dužina nadražaja, umesto da privuku pažnju mogu dovesti do njenog gašenja. Svaki od ovih faktora obično istupa u vezi sa drugima. Svojstvo kontrastnosti je tipično i za objekte koji se izdvajaju svojim razmerama; to što se odlikuje razmerama, daje istovremeno nadražaju intenzivnost i neku unikatnost u vidu novine i neuobičajenosti. Zato, birajuči sredstva privlačenja pažnje na novinski materijal, na radio ili televizijski program, treba voditi računa o raznorodnosti svakog od pomenutih faktora i dozirati ih onako kako odgovara komunikacionom zadatku. Uzroci privlačenja nenamerne pažnje van čoveka igraju izuzetno važnu ulogu, ali to ne znači da nema drugih kategorija uzroka koje se takođe ispoljavaju kao faktori nevoljne pažnje. Važnu grupu uzroka sačinjavaju „odgovaranje spoljnih nadražaja unutrašnjem stanju čoveka i pre svega potrebama koje on ima”. 2 Ta odredba se odnosi na ma koju potrebu pa i na informacionu. Deficit informacija, na primer, o važnom političkom pitanju stvara pretpostavku za to da se pažnja Ijudi nesvesno privlači na odlomak razgovora na tu temu, među prolaznicima u gradskom transportu, na slučajno siušane fraze radio-komentara koji se ponekad tiče datog problema, ili na naslov u listu koji sadrži, možda, odnos prema pitanju koje uznemirava. Uticaj te grupe uzroka na pažnju auditorijuma obavezuje komunikatore na traženje i širenje aktuelne informacije, tj. one koja odgovara psihičkim potrebama pojedinaca u određeno vreme.

44