RTV Teorija i praksa

Nepoštovanje toga zahteva pretvara se u ignorisanje „neinteresantne” informacije. Na analogan način u svojstvu faktora privlačenja pažnje istupa uticaj pređašnjeg iskustva Ijudi. Pri tome se ima u vidu iskustvo u širokom značenju reči - znanja i predstave, orijentacije i navike - i konkretno iskustvo dobijanja informacija iz određenog predajnika, koje stvara odgovarajuču orijentaciju (na očekivanje „interesantnih” saopštenja, ili obratno, na uverenost da se ništa „interesantno” iz ovog izvora ne može dobiti). Ovde igra ulogu sve ono što je ovako ili onako prošlo kroz asocijacije koje se učvrščuju kao rezultat iskustva i vuče za sobom misli i akcije. Uključivši televizor i pronašavši več početo emitovanje KVN, mi momentalno i bez nekih voljnih napora opažamo informaciju koja ide sa ekrana jer je iskustvo televizijskog gledaoca stvorilo određene asocijacije i orijentacije u odnosu prema pojavi koja se naziva KVN. Na privlačenje nenameme pažnje često ima veliki uticaj emocionalna informacija. Vesti najrazličitijeg sadržaja mogu privuči pažnju čoveka, zato što one diraju neka osečanja. Slučajno pronalaženje u frazi, slušanoj na radiju, reči koje označavaju ispoljavanje Ijubavi, mržnje, odvažnosti, straha, Ijupkosti, zlobe, simpatije, antipatije, ironije itd. stalno privlače pažnju, organizuju opažanje i primoravaju recipijenta da dobije više informacija da bi se übedio da je situacija identifikovana pravilno, i samim tim da bi udovoljio svom interesovanju. Ta zakonitost treba obavezno da se poštuje pri organizaciji komunikacionog uticaja. Informacija, koja se prenosi kanalima masovne komunikacije, dobija značajno