RTV Teorija i praksa

značaja za auditorijum. Ponekad takvo izražavanje veza i svojstava predmeta se ostvaruje na najneočekivaniji način - u vidu karikature ili infantilnog crteža. I to, po pravilu, privlači pažnju auditorijuma. Treba smatrati da kao najbolji način za povečavanje pažnje služi uključivanje u informaciju novoga, ranije nepoznatog. Ta misao je bezuslovno tačna, no sa jednom dopunom. Apsolutno nove vesti o vezama i svojstvima predmeta informacije, ako one predstavljaju njen jedini sadržaj, teško se primaju. Mnogo se bolje prima ono što otkriva novo u starom koje postaje otpravni punkt za shvatanje i izlaganje novoga. Problem pažnje ima veliko značenje u odnosu na zadatke masovne komunikacije. On je tesno povezan sa opširnim, ali još uvek malo istraženim problemom izučavanja mehanizama prelaska znaka u misao. Nažalost, psihološka nauka još nije razradila čak ni približne metodike za merenje i ocenu pažnje, koja se ispoljava od strane masovnih auditorijuma prema ovim ili onim komunikacionim aktima. Tehnički uređaj za sinhrono merenje auditorijuma, omogućava voditelju televizijskog programa da zna koliko je televizora uključeno da bi primali njegovu emisiju, ali ne daje dovoljno jasne kriterijume za ocenu pažnje onih koji sede pred svetlečim ekranima. Ni novine, ni radio-stanice ne daju redom odgovore u vezi sa materijalima koji privlače pažnju auditorijuma na svoj sadržaj ili formu. Dolazi se do konstatacije o odsustvu metodika pomoću kojih bi bilo mogučno označiti mehanizme prelaska jedne vrste pažnje u drugu u procesu primanja produkcije sredstava masovnih informacija

58