RTV Teorija i praksa

Savremeni tehnološki razvoj elektronike pružao je nove mogućnosti bitnih poboljšanja rezultata elektronskih merenja tonskih visina. Audio-oscilator i frequencymeter kojima su započeta merenja tonskih visina, predstavljali su uređaje nastale u pretkompjuterskoj eri. Zahvaljujući okolnosti da na Radio-Beogradu od pre nekoliko godina, pod mkovodstvom kompozitora Vladana Radovanovića, radi studio za elektronsku muziku, merenja smo nastavili digitalno-analognim sintetizerom, što je omogućilo željenu preciznost pri merenju jednoglasnih primera tonskih nizova vokalne arhaične tradicije Banje. Postupak u procesu rada sa uređajem koji je programirao i vodio beogradski kompozitor elektronske muzike Pol Pinjon (Paul Pignon), sastojao se iz dve faze: frekventne demodulacije i digitalizacije, a nakon „elektronskog pamćenja” promene tonskih visina registrovane su automatizovanim frekvencimetrom u vidu cifara koje označavaju brojeve herca (Hz) svih tonskih visina koje se pri reprodukovanju javljaju u vremenskim razmacima od 1/10 sekunde. Dvoglasne primere merili smo posrednim putem, a dobijeni zbirni rezultati predstavljali su odgovarajuču osnovu za dalju primenu, pretvaranje apsolutnih tonskih visina u relativne tonske visine izražene u centima (C), a zatim njihovo predstavljanje muzičko-semantičkim sredstvima. Razvoj muzičke semantike sve do poslednjih decenija uglavnom nije omogučavao odgovarajuće razrešenje navedenog problema. Bilo je mnogo nastojanja i konkretnih predloga obeležavanja pojava tzv, diakritičkim znacima, kojima su samo konstatovana odstupanja intonacija melodija. Na početku, 1929. godine kada je Robert Lahman (Robert Lachmann) predložio znake: + za malo višu i - za malo nižu intonaciju (što je Vladimir Đorđević prihvatio уебД93l. godine!), bio je to veliki korak napred. Posle toga, međutim, menjali su se znaci, ali ne i suština: I.S.Tezarovski predlaže /za malo višu i/ za malo nižu intonaciju; Bela Bartok strelice: t ako je ton viši do 1/4 stepena i i ako je u odgovarajučem pomaku niži; Vlado Milošević predlaže za razlike do 1/3 stepena Д ako je ton viši, i V ako je ton niži. Tako koncipirana upotreba diakritičkih znakova podrazumeva promene na nekim postoječim stupnjevima, a radi se upravo o nečem suprotnom; to nisu promene na postojećim stupnjevima, to su novi stupnjevi mikrointervala koji karakterišu tonske nizove arhaične muzičke tradicije. Umesto konstatovanja razlika, potreba razvoja podrazuraevala je tendenciju određenja i preciziranja tih razlika. Predlozi o kojima je reč javljali su se čak i nekoliko decenija posle

171