RTV Teorija i praksa

RUŽICA MAKSIMOVIĆ („Ilustrovana politika”): „Retki su susreti sa onima koji stvaraju za mali ekran, na konferencijama su obično oni koji odlučuju...” STJEPAN KOŠAROG („Studio”): „Da se TV otvori, kao što treba biti u našem društvu, zbog njene sklonosti ka sve večoj hermetičnosti, neophodno je više efikasnih tijela društvenog uticaja koja bi morala raditi često i javno.” ŽIKA BOGDANOVIĆ, kritičar NIN-a smatra da saradnja TV kritike i televizije može da se poboljša ukoliko televizija poboljša program. BRANKA MALČIĆ, saradnik „Vjesnika”, jedan je od retkih kritičara koji misle ~da joj nedostaje dovoljno znanja o unutrašnjoj strukturi TV, o onoj ,dmgoj‘ strani nastajanja programa. Nije dovoljno pisati i govoriti o TV samo iz fotelje...” „Suradnja između kritike i kritiziranoga (ako ova prva nije laskava ili potkupljiva)” - po mišljenju Igora Mandića - „nevjerojatna je, nemoguča, a možda i nepotrebna! Kritika nije tu da ,surađuje‘, nego da destruira, izaziva...” Kako su na ovo pitanje odgovorili autori televizije, smatraju li oni da saradnja može da smanji neke nesporazume, da poboljša upoznavanje mogučnosti pod kojima se odvija rad jednih i drugih; ima li bar u izvesnim trenucima dodimih tačaka? O ovom i o pitanju: da li je TV kritika objektivna, utiče li kritika na televizijske gledaoce? objavićemo mišljenja televizijskih stvaralaca i kritičara u sledečem broju RTVTeorija i praksa. Takođe ćemo objaviti i integralne tekstove koje su nam o ovoj temi, uz anketne lističe, poslali Aleksandar Marodič, Milan Andrič i Vesko Kadić. Štampaćemo i ostale odgovore na pitanja koja smo postavili u anketi ili možda sada provocirali temom o kojoj se gotovo nije razgovaralo.

201