RTV Teorija i praksa

muzikom i zvukom, zašto se onda tom dragocenom i neiskorišćenom energijom ne bismo više bavili? U potrazi za energijama obratimo se energijama Ijudskog duha. Većina izvođača u Pećini ne pripada svetu muzičkog profesionalizma. Naprotiv, profesionalizam kod profesionalaca ometao je slobodnu igru sa zvukom, Kod njih se, dakle, pojavio problem više: trebalo je odbaciti muzičko znanje kao izlišan teret da bi se hodalo lakše put neznanih, skrivenih rezervata spontanog i nesvesnog, tamo odakle uostalom i počinju tokovi sveg duhovnog stvaranja. Kakvu poruku želite da prenesete svojim slušaocima kada im omogućavate da čuju prirodu? Imate li pri tom anegdotsko na umu, kao Luk Ferari, ili pak želite da ukažete na našu egzistencijalnu zavisnost od prirode? Kakve poruke? Nemam poruke. Čovek koji stvara jednostavno ostavlja ili ne ostavlja tragove za sobom... tragove složene, neopisive... Poruka, to je nešto vulgarno, uprošćeno. Zamislite, umro je jedan čovek i ostavio poruku... To ne ide. Jedna pesma, jedna slika, jedna drama, to je jedan čin života ... Poruke, to su uproščene signalizacije u brzim, svakodnevnim našim komunikacijama... kao kad kažete „Dobar dan”... A što se tiče zvuka, ja mu se vračam kao što se vraćamo čistoj vodi... skupljamo se oko izvora... žedan sam... žedni smo... U znak sečanja na pripadnike srpskih seoskih zajednica koji su umrli daleko od svojih ili su pali u ratu, postavljaju se pored puteva nadgrobni spomenici koji govore o mrtvima. Vaša radio-drama koja se bavi ovim običajem dobila je 1971. godine ~Prix Italia” za stereofonsko delo. Budite tako dobri i objasnite našim slušaocima kakav materijal vam je stajao na raspolaganju osim nađenih natpisa.