RTV Teorija i praksa

INTERVJU

Iz intervjua sa Arsom Jovanovićem koji je snimio Nemački Radio (Norddeutscher rundfunk) za emisiju Radiofonske radionice posvećenu eksperimentalnom radu Arse Jovanovića na radiju U našoj Radionici predstavljamo vašu Pećinu, Krajputaše i Etide. Radi se o komadima koji se ističu svojom naglašeno zvučnom formom. U Pećini tragate za neobičnim zvučnim materijalom. Molio bih vas da našim slušaocima kažete šta je to što vas je podstaklo da s mikrofonom krenete u Resavsku pećinu. Resavska pećina je prostor koji me je svojom terapeutskom tišinom učinio ponovo sposobnim da neke zvuke čujem uhom deteta. Takve regeneracije nisu mogućne u studiju gde su zidovi lažni, gde je vazduh lažan, gde je i tišina lažna, Тц vlada sintetičan zvuk... zvučna polucija... A onda, detinjstvo... sve smo odatle poneli... kao dete igrao sam se u pećinama moje Gornje Resave, pod zidovima manastira Manasije ... uvuklo se u mene jedno čudo koje će isterati jedino smrt... Svako ima svoju pećinu... Pećina je bio moj prvi ozbiljniji pokušaj da u prirodnim akustičkim uslovima, oslobođenim Ijudskim glasovima i autentičnim zvucima kamenih siga, sačinim novu zvučnu gradnju, dramsku, muzičku. Pečina je jedno iskustvo koje treba da nas učvrsti u uverenju da muzički profesionalizam nije isključivo privilegovan da se bavi zvučnim, da ne kažem muzičkim istraživanjima. Ako prihvatimo da svako osetljivo Ijudsko biće krije u sebi nagonsku, biološku, dakle neuništivu potrebu za

199