RTV Teorija i praksa

angažovanje, Legalizam je objektivan, kaže Makluan, i svako je u njemu jednak pred određenim skupom zakona, ali za čoveka koji je vrlo subjektivan i totalno angažovan takav skup zakona nema značaja. Ovakav čovek, smatra Makluan, mora imati zakone na koje njegova celokupna ličnost može reagovati i zato mladi, pripadnici televizijske generacije - po njemu - i nemaju morala. Oni jednostavno reaguju na kodove koji pripadaju nekim starim, oralnim tradicijama. „Smatram da stvari tako stoje i ne pravim vrednosne ocene, kaže Makluan. Ја samo pokušavara da otkrijem šta se dešava, a veći deo onoga što se dešava nalazim da je veoma bolan.” „Posvećujem se ovakvoj istražnoj proceduri koja predstavlja izučavanje efekata, odnosno posledica, a kada

neko izučava posledice, on ne može imati tačku gledišta”, kaže Makluan i kreče daije u svoja misteriozna izučavanja čiji će rezultati verovatno mnoge ponovo naljutiti, baš kao što će mnoge teze iz ovog članka mnoge dovesti u nedoumicu. I tako, još ko zna koliko dugo, Makluan će plašiti i zbunjivati, i mnogi če se pitati da li je reakcionaran, da li radikalan, da li ga uzimati ozbiljno, da li ga uopšte uzimati, ali, u međuvremenu, neki če možda negde pročitati naizgled irelevantnu činjenicu da UNESCO-ov program opismenjavanja svetskog stanovništva nesiavno propada, jer dok je u svetu još 1950. godine bilo 700 miliona nepismenih, 1976. godine bilo ih je 800 miliona—

Stanko Crnobrnja

214