RTV Teorija i praksa

poeziju, које u Radio-Beogradu tra|e već petnaestak godina i kojc je u više navrata obogatilo našu radiofonsku umetnost, o ćemu svedoče četiri nagrade dodeljene radio-dramskim emisijama iz pesništva Dušana Matića na [ugoslovenskom festivalu radio-drame i na Konkursu Radio-Beograda. Eksperiment Ritual za prostor i vreme polazi od shvatanja da je umetnost radija - umetnost zvučnog prostora, vrlo bliskog misaonim prostorima. Kao što svetlost dana sakrije zvezde, tako isto dobro poznate figure realnog sveta sakriju često nešto što mogu da sugerišu našoj senzibilnosti i našem unutrašnjem životu ogromna prostranstva sveta zvukova. U tim zvučnim prostranstvima unutrašnjeg čovekovog sveta srećemo poeziju Dušana Matića. Zato je ona tako bliska umetnosti radija. Celokupni opus Dušana Matiča jedinstvena je unutrašnja pesnikova drama i predstavlja celinu unutrašnjih dramskih tokova jednog življenja. Zato su, mislim, autori dramatizacija i adaptacija uvek posezali za celokupnim Matičevim opusom sledeći u njemu pojedine dramske tokove, vezujući ih, prepličući, kontrapunktirajući ih, dodirajući ih, napuštajuči ih, vraćajući im se. Nosioci te unutrašnje drame su pesnik i njegov dvojnik. Sam Matić kažc; ~Na kraju krajeva, zašto mi govorimo uvek samo o .dvojniku', a nikad o našem ,trojniku‘. Šta sam |a, ja imaginaran, ja stvaran, ja imenovan, anoniman, ja sanjan, ja kojc sania, ja koji sanjam: samo od zvuka, od smisla, od puti, od slika, od scćanja, od umiranja. Više пе znam da li sam |а jcdan od njih, a onaj drugi taj ,trojnik‘ koji pišc i otkriva, otkiva, okiva prostor-vreme, koji nas potkrada, upija i neumorno troši, nas i imenovane i neimenovane, stvarne i imaginarne, nas koji smo svoje sopstvcne zamke, sopstvcni znaci i značenja.” Pesnik o jednoj svojoj ličnosti kažc: „Prvi put se javio kao nejasna senka, kao glas u mcni, kraj mene, iznad menc, ispod mene, to nikako nc znam; ali glas svakako nekog drugog, odmah sam razumco." Poneka Matičeva misao često jc vrlo jasno određeno, a nekad latentno, u stvari, ne misao, vcć svojevrsno, dramatično sazvučje misli, bilo harmonično ili disonantno, Uz poneku Matićevu mis-’.o prisutan je čcsto prizvuk glasa ironije, podo/renia, humora, što je čini stalno višezvučnom i udaljuie je u tumačenju od tradicionalnog jednoglasnog recitovahja, i kad je u pitaniu izvrstan dramski umetnik.

60