RTV Teorija i praksa

trojnom načelu iznenadno polarizujućeg eha, tada se veštačkim sredstvima, domišljanjem u obradi, mora žestoko raditi na jezičkom kondenzovanju, na lapidamosti To je mukotrpan i stvaralački rad na pretvaranju konverzacionog i narativnog jezika u molekularne nizove lakonskih rečenica koje su stilski najbliže poslovicama. Kao jezička tribina, dakle, televizija nije samo mesto tridesetsekundnih jezičkih „kućica” koje bi se uvek morale smenjivati neočekivanim i drugim licima, zemljama i prizorima. Ona rado prima na svoj elektronski prostor nosioce koherentnih književnih, političkih i filozofskih ideja. Pri tom tu ima dva pravila: ako ideje koje će se iznositi nisu prelomne, bolje ih je saopštiti negde drugde, na hartiji ili u predavačkoj dvorani; a ako se već izlažu na televiziji uprkos svojoj „neprelomnosti i nedramatičnosti”, tada ih ne treba davati u živom TV prenosu, već treba ući u proces prerade. Ta prerada informacija u TV

152