RTV Teorija i praksa

Radio-dramsko umetničko delo u biti svojoj jeste heteronomno, Način na koji je ono ontički zasnovano jeste činjenica da postoji i traje u vremenu, naime, od trenutka kada se blenda otvori do trenutka kada se ona definitivno zatvori, protekne izvesno vreme. Pojedine sekvence radio-drame traju izvesno vreme, na njih se nadovezuju nove, pa i one bivaju zamenjene novim dok se, konačno, blenda ne zatvori. Međutim, iako se delovi radio-drame dešavaju sukcesivno, po onom redosledu koji su dali pisac radio-dramskog teksta i reditelj, dotle delo u celini u jednom idealnom vremenskom modelu postoji istovremeno, u svakom trenutku konačno i u sebi završeno. Drugi ontički fundament na kome se zasniva postojanje radio-dramskog umetničkog dela, heteronomnog i u sebi zatvorenog, jeste činjenica da radio-dramsko delo po sebi u trenutku svoje konkretizacije nema (kao ni muzičko delo sa kojim deli ne mali broj sličnosti) „nikakvu određenu prostornu lokalizaciju”. Ovu činjenicu, međutim, treba shvatiti uz sledeće ograde, Radio-dramsko umetničko delo u trenutku svoje konkretizacije nema samo po sebi nikakav prostor ali ono, budući da je Znak, budući da je tekst prepun raznih značenja i smislova - zasniva prostor, svakako imaginarni, ali ipak prostor u slušaočevoj svesti. Štaviše, čini nam se, da u značajnom radio-dramskom ostvarenju pod dirigentskom palicom veštog pisca i reditelja prostor dobiva gotovo fizički opipljive obrise. Kažem, čini nam se, jer faktički to nije moguće. Naime, nikada ne smemo zaboraviti da je „prostor” o kome je ovde reč ostvaren putem zvuka, a zvučni prostor radio-dramskog umetničkog dela uvek je prividni prostor koji se nikada ne poklapa sa stvarnim prostorom. Radio-dramsko delo, i to je treča njegova fundamentalna oznaka, jeste statično u svome pisanom konceptu, međutim, u biti svojoj ono je dinamičko; prilikom svake interpretacije ono oživljuje in concreto i stiče svoju punoču kroz slušaočev estetski doživljaj, namečuči mu čarolijom svog magijskog delovanja, svoj imaginarni prostor i vreme. Konstituisanje radio-dramskog umetničkog dela kao „intersubjektivnog estetskog predmeta” dešava se, sensu stricto, u trenucima njegovih konkretizacija. I to je četvrta, bitna odlika radio-dramskog umetničkog dela, njegov četvrti bitni ontološki kvalitet Konkretizacija radio-dramskog umetničkog dela konstituiše se tokom njegovog izvođenja. Naime, bit radio-dramskog umetničkog dela jeste da se ono izvodi na radiju sredstvima i načinom koji je primeren samo mediju (radio). Radio-dramsko

27