RTV Teorija i praksa

1971/72. godine radi na multimedijskom projektu Škole samoupravljača. U projektu učestvuju: Institut za političke studije u Beogradu - koji priprema program škole, organizuje i angažuje autore, publikuje i distribuira literaturu za slušaoce škole, i priprema konsultante, zatim veliki broj narodnih univerziteta i političkih i sindikalnih organizacija koji biraju polaznike škole i organizuju njihov rad sa konsultantima, brinu o koriščenju radio-emisija, itd., i Radio-Beograd koji, u dogovoru sa prethodnim učesnicima, vrši izbor tema za radio-emisije, priprema i emituje radio-emisije na teme iz programa škole, kao i druge emisije posvečene školi (reč je o kratkim emisijama u jutarnjem programu sa informacijama za polaznike Škole samoupravljača, kao i o dokumentarnim emisijama u večernjim satima zamišljenim kao dokumentarni prilozi na teme kursa). Isto tako, upravo sada Radio-televizija Sarajevo ulazi u rad na multimedijskom projektu za permanentnc obrazovanje nastavnika. Projekat je baziran na Zakonu o permanentnom usavršavanju nastavnika i pretpostavlja stalni sistem koji bi se shodno tematici obuhvačenoj posebnim multimedijskim paketom, iz serije u seriju lako prilagođavao i menjao. Osnova, međutim, ostaje stalna i nju čine četiri osnovne komponente: Radio-program, Televizijski program, Publikacija, rad u stručnim grupama. Kako je prvi projekat - što treba da zaživi ove jeseni - zasnovan na temama iz teorije udruženog rada, on pretpostavlja sledeču proceduru: Publikacija sa odštampanim prilozima i bibliografijama distribuira se slušaocima radnih grupa mesec dana рге početka emitovanja RTV programa. Mesec dana nakon toga, kada su radne grupe preko regionalnih PP Zavoda več organizovane i dobile svoje mentore, počinje emitovanje paketa od 10 programa: prvo ide radio-emisija, dvaput početkom sedmice, a krajem sedmice kontakt TV emisija, sa dokumentarnim insertima, i uz mogučnost telefonskih pitanja autoru teme. Prirodno je pretpostaviti da če ovaj model biti u mnogim pojedinostima sasvim drugačiji kada bude reč o temama koje imaju audio ili vizuelne veče mogučnosti, pa time omogučuju i veću varijantnost u izboru strukture svih komponenti: i publikacija ne mora biti tekst, več zadatak ili slika, i radioprogram može poslužiti kao muzička ilustracija, i televizijska emisija može više insistirati na svojim likovnim elementima ako je reč o drugim oblastima. Čini se da nas sve što smo do sada naveii navodi na zaključak o potrebnosti nastavnih inovacija, o neospornoj legitimnosti

42