RTV Teorija i praksa

- dete i njegov svet (prepoznavanje delova tela, mentalnih funkcija, razumevanje socijalnih grupa i socijalnih interakcija - 15 do 20 minuta). U okviru četiri velike kategorije psiholog sastavlja listu od dvadesetak specifičnih ciljeva, određujući slovo i broj za taj dan, pojmove o relacijama koje treba deca da nauče i određuje vreme za svaki poseban deo (npr. „Klasifikacija. Vreme 3 : 00. Svrstavanje prema količini.”) U programu Ulice Sezam veliki deo materijala se ponavlja u okviru jedne emisije ili iz emisije u emisiju. U periodu 1970-71. god. samo 25 minuta u okviru jednočasovne emisije je bilo sastavljeno od novog materijala određenog za taj dan. Psiholozi određuju šta bi trebaio uključiti u emisiju. Tako je slovo za emisiju br. 249 bilo slovo P a psiholog je počeo svoje uputstvo sa: „Р - Pin: 12 (sekundi); P-Painting 1:43; P-Puppy : 28; pisanje slova na nebu (za vreme planiranja Ulice Sezam sva slova su bila ispisana na nebu pomoću aviona i fotografisana) : 38 (V.O. „Voice over” odnosno bez zvuka na filmu). Nov program od 25 minuta se proverava direktno među decom u dnevnom boravku. Testiranje vrše istraživači te ustanove a povremeno ih proverava savetodavno telo sastavljeno od 20 stručnjaka koje predvodi Džerald Leser sa Harvardske pedagoške škole. ~S vremena na vreme” - kaže Džef Mos koji predvođi tim od 6 pisaca - ~oni mogu da kažu ,ovaj materijal koji treba da pouči o tome i tome to ne čini', a mi kažemo ,mi to znamo, ali taj materijal je smešan. Ako podučavamo u 95% vremena budimo smešni bar u 5%.‘ Ali, ako oni kažu da ih učimo pogrešnoj stvari onda se to svakako prihvata.” Čak i Mapetovci nisu samo životinje ili Ijudi koje je izmislio njihov talentovani tvorac Džim Henson (koji od 1950. godine izrađuje marionetske lutke za reklamne programe i programe Ed Salivana i specijalne likove kao što je pas Rolf za Džimi Dina). „Ја sam sedeo na prvim sastancima posvećenim obrazovnim emisijama” - seča se Henson koji liči na vitkog gusara sa zašiljenom bradom, u brokatnom žaketu, sa svilenom maramom i širokim pojasom sa srebrnim tokama. „Razmišljali smo koji bi novi likovi mogli biti pogodni za program. Hteli smo da pokažemo sve one stvari koje deca prihvataju. Priglupi lik, koji bi nam pružio mogučnost da uključimo nerazumne omaške i budalaštine, pretvorio se u Veliku pticu (kanarinca visokog 7 stopa). Ideja o liku koji bi u celini bio simpatičan ali potpuno negativan, ostvaren je u liku Oskara. Znate, postojali su jaki stručni razlo/.i /а sve što je stvoreno”.

187