RTV Teorija i praksa

Sjuzaninog muža, profesora koji ima pozitivan stav prema ulici, ali nezainteresovan. Najzad je Konel zamolio svog kolegu Met Robinsona da izađe pred kamere i stvoren je Gordon. Za ulogu belog suseda Stoun je pronašao drugog pevaća, Bob Mekgrata koji je svoju karijeru napravio sa Mičom Milerom, Jedini profesionalac u ovom timu bio je Vil Li, karakterni glumac sa četrdesetogodišnjim iskustvom u Njujorku, koji je angažovan da igra gospodina Kupera, vlasnika poslastičarnice. Studija kompanije WNDT bila su zauzeta za programe WNDT i NET, a nijedna komercijalna stanica nije mogla da ustupi svoj prostor. Na sreču, „Teletejp”, jedan od največih proizvođača reklamnih programa, je upravo obezbedio sredstva da kupi i preuredi staro RKO pozorište u ošamdeset prvoj ulici na Brodveju. Bili su spremni da u toku sedam meseci daju studio isključivo na upotrebu za Ulicu Sezam tako da se mogla izgraditi scenografija koja je tamo mogla stalno da stoji. Od ne manjeg značaja bilo je i to što su za isti period, ali ne duže, mogli da obezbede potrebno tehničko osoblje. (Bilo je i ovde nezgoda: kada je u jednoj emisiji trebalo prikazati crnce 1970-71. angažovani su beli glumci pod pritiskom sledeče godine su morali biti angažovani crni glumci.) U međuvremenu, bile su angažovane i filmske ekipe za snimanje onih delova emisije kao što je pisanje na nebu pomoću aviona. (Ovo prirodno sporo pisanje azbuke moglo se lako vezivati za ambijent ulice jer su svi likovi ulice skretali pogled prema nebu.) Nekoliko desetina filmskih kuća i studija crtanog filma radilo je na 26 slova azbuke i pi;vih deset brojeva. Henson je počeo da radi neke kraće delove na osnovu Stounovog scenarija za Mapetovce. Čovek iz Azbuke trebalo je da bude na nivou holivudskih produkcija pa su Gibon i Konel otišli u Holivud da tamo izrade prvih 20 minuta. Kada su se vratili, jula 1969, bili su spremni da psiholozima daju četiri ogledna programa da ocene koliko ih deca prihvataju. Ulica Sezam nije dobila osam miliona da bude zabavna, ona je trebalo da privuče pažnju i da uči. 6. Džoana Kuni je završila (a možda tek započela) svoju studiju za Karnegijevu korporaciju, veoma skeptična u pogledu stručnjaka pedagoga za rani dečji uzrast. ~Ne posmatrajući celo dete” - pisala je ona - „stručnjaci zapravo ignorišu intelekt predškolskog deteta. Oni se izgleda drže uverenja da od rođenja do pete godine i psihički i emocionalni razvoj deteta (nekima to izgleda proizvoljno) treba da ima prednost u odnosu

195