RTV Teorija i praksa

na intelektualni razvoj. Mi smo možda činili veoma lošu uslugu deci što ranije nismo uočili da su njihove emocionalne, psihičke i intelektualne potrebe međuzavisne od samog početka.” Ali, u carstvu slepih - nausprot ustaljenom verovanju - i jednookog čoveka guše zbog oskudice, naročito kada novac treba da da Američko ministarstvo prosvete. Ekipi je bio potreban dečji psihijatar. Moriset joj je našao jednog veoma simpatičnog sa kojim su svi mogli da sarađuju - Džeralda Lesera, profesora pedagogije na Harvardu. Leser je poznavao i jednu i drugu oblast On je radio u osnovnoj školi Hanter u Njujorku na izradi testova koji su merili „obdarenost” šireg kruga dece od one koju je škola Hanter primala (zalagao se da se da prilika školi da upiše više crnačke i portorikanske dece koja nisu mogla da polože test inteligencije). „Kada je Njuton Minou izrekao svoju poznatu primedbu o pustoj zemlji, sve stanice su počele da čine nešto za decu, NBC je počela da vrši istraživanja i pozvan sam da pomognem. Ja sam ispitivao decu koja su pratila program. Gledao sam program sa decom, onda sam razgovarao sa njima o programu, zatim sam razgovarao sa urednicima i piscima. To sam činio svake subote u toku četiri godine, pored mog redovnog posla. Kada je Džoana počela da razgovara sa dečjim psiholozima i kada se obratila meni, mogao sam joj pružiti više praktičnog iskustva koje če joj, bio sam siguran, biti interesantno.” Leser, međutim, nije hteo da prestane da predaje na Harvardu da bi se posvetio Ulici Sezam. Najviše što je hteo da prihvati bilo je da bude predsednik savetodavnog odbora. Niko od onih koje je Kuni upoznala za vreme svog traganja nije dovoljno odgovarao. Na sreću, rukovodilac projekata u čijem resoru je bila dodela sredstava televiziji za decu u Ministarstvu prosvete, brinuo se i o jednom drugom projektu - proučavanju reakcije dece na televiziju, kojim je rukovodio dr Edvard Palmer iz Oregonskog odseka za više obrazovanje. Kuni je pozvala Oregon i nagovorila Palmera da doleti u Njujork na razgovore. Ti razgovori su se završili jednom oduševljenom ponudom za posao. Palmer je u nauci isto što i Raposo u muzici: svestran, veoma stručan i veoma snalažljiv, sposoban da se snalazi u istraživanjima kao što Raposo može da improvizuje melodiju za bas. On takođe zna šta hoče od svog osoblja, Kuni je želela da psiholozi smišljaju šaljive scene za emisiju, ali Palmer je гекао: „Ја biram Ijude koji nemaju nameru da budu televizijski stvaraoci. Ja hoću čoveka koji, kada ima 15 minuta na raspolaganju, razmišlja o istraživanju a ne o scenariju za TV”. Ovo osečanje za zanat svakako svodi na najmanju meru mogućnost sukoba između umetnika i naučnika.

196