RTV Teorija i praksa

novina u obrazovanju - verovatno sto prema jedan - ne zbog toga što je birokratija inertna i glupa, već zato što je školovanje osnovna aktivnost društva, što znači da obrasci koje ono sledi treba da budu op|te prihvatljivi i efikasniji u odnosu na druge stvarne mogučnosti. Mišljenje da televizija može da ima veliki uticaj na život pojedinaca, iako još uvek naizgled prihvatljivo, ni iz daleka nije potvrđeno. Istraživanje u vezi sa Ulicom Sezam, kaže rukovodilac istraživanja Ed Palmer, nije ništa drugo do „niz manjih eksperimenata od kojih se očekuju objasnjenja”. Рге svega, naravno, rad na istraživanjima u pogledu reakcije na program je usmeren ka tome da doprinese poboljšanju programa, U početku je Palmer morao da izmeni neka verovanja, kao na primer da samo stvari, bez reči, mogu da uče decu, ~Mi smo imali oble predmete i muziku bez reči” - seča se on - ~ali ih deca nisu videla kao oble. Onda smo uveli i reči i deca su ponavljala: „То je Frisbi - to je obla stvar” što je imalo efekta. Tehnika snimanja zvuka je neobično važna za nas,” Pošta koja pristiže svrstava se u četiri gomile: „zahtevi”, „zahvalnosti”, „poruge” i „protesti”. Palmer odmah gleda „proteste” i iz njih uči. Na primer, data je jedna igra u vezi sa Raposovom pesmom: „Jedna od ovih stvari ne spada ovde, jedna od ovih stvari nije ista” (koja se koristila u mnogim emisijama, a koja je sve, pa i Raposa izbezumljivala). Ilustracija se sastojala iz četiri kvadrata. U tri kvadrata bilo je upisano slovo W a u jednom 5. Jedan očajni otac je pismom upozorio da zbog toga što su dva slova lUbila napisana sa zaokrugljenim linijama ni treče W nije isto kao druga dva, pa dete nije moglo da reši zadatak. Posle toga psiholozi su obratili više pažnje, pa su se stavili u situaciju kao da i oni tek uče da pišu. Najočiglednije i prvo merilo uspeha programa je ocena gledanosti emisija (iako je u predlogu odlučno stajalo da se CTW neče upustiti u „igru ocenjivanja”, Nilsen i drugi su razradili detaljan plan moguče procene gledanosti emisija na osnovu Nilsonove potrebe da proširi uzorak na crnačke siromašne kvartove i prouči standardni program, ali Nilsonova cena je bila previsoka). U toku jeseni 1970. Ulica Sezam je prema Nilsenu dobila ocenu između 3 i 6. To su bile visoke ocene za dnevne emisije, znatno više nego-za ijednu emisiju koja se emitovala ргеко nekomercijalnih kanala, u bilo koje doba dana i noči. U međuvremenu CTW je angažovao Danijela Jankeloviča da napravi posebnu studiju obuhvatajuči bruklinski kvart i pet siromašnih kvartova Čikaga. On je dobio ogromne cifre koje su verovatno delimično odražavale veliku popularnost emisija u ovim oblastima, ali i činjenicu da mnoge majke nisu

201