RTV Teorija i praksa

amaterska društva i njihove muzičke, dramske, književne i folklorne sekcije koje su tako, zahvaljujuči radiju i televiziji, dobile najkvalifikovanije rukovođenje. Jezička kultura koju neguje RT Novi Sad u svojim programima za narodnosti, veoma je stimulativno delovala na kulturu jezika manjina i njihovo osavremenjivanje, na književne Casopise na ovim jezicima i izdavačku delatnost. Zatim, komuniciranje među kulturama narodnosti, kao i između njih i ostalih jugoslovenskih nacionalnih kultura se u okviru jugoslovenskog nacionalnog i kulturnog pluralizma, ргеко RT Novi Sad izvanredno proširilo i produbilo. RT Novi Sad je tako dao izvanredan doprinos komuniciranju jugoslovenskih kultura i njihovoj interakciji. Slično se zapaža i u drugim sredinama. Stjuart Hol, direktor Centra za kultume studije univerziteta u Birmingemu, proučavao je komparativno evoluciju kulturnih oblika na TV programima ITA i BBC i došao do zaključka da su odnegovani specifični kulturni oblici, i da nekadašnje potcenjivanje kreativnih mogučnosti mass media (slično potcenjivanju filma u prvim njegovim fazama), gubi svoje razloge. Televizija je proizvela svoje sopstvene oblike koje je publika prihvatila kao specifične i kao svojevrsnu kreativnost. Hol, konstatuje na kraju da „televizija nije samo sredstvo transmisije kulture na društvo, nego isto tako i sredstvo kulturne komunikacije i kulturnog stvaralaštva, sredstvo pomoču kojeg i na kojem društvo ocenjuje sebe i kritički sagledava.” Nisu li; pita se on, ova kritika i ovo samoispitivanje po sebi jedna kultura koja je na putu da se rekreira i obnovi? Uvažavajuči sve razloge i argumente Holove, koji se pridružuje E.Morenu u suprotstavljanju svim onim rezervama i skepsama prema novim medijima u ime tradicionalnih kulturnih oblika, ne možemo ipak a da njegov stav ne primimo sa izvesnim rezervama. Ne zato što Holovi argumenti ne bi bili valjani, nego pre svega zato što ovi u smislu zahteva B.Brehta nisu dovoljni: da Ijudi budu dovođeni u dodir kao i da se kroz kulturno komuniciranje i sami potvrđuju. Što se tiče razvijanja kulturnih navika i širenja interesovanja za kulturu - znamo da i radio i televizija postižu značajne efekte, ali njihova funkcija ostaje i dalje dvosmislena: doista aktiviraju slušaoce i gledaoce, ali ih i još više od toga pasiviziraju. Zatim oni danas još uvek daleko više dovOde u kontakt slpšaoce i gledaoce sa profesionalnim personalom i izvođačima kao i poznatim političarima - nego međusobno. Dalje, uprkos stalnom porastu profesionalnog osoblja, još uvek je dvosmemo kuiturno komuniciranje i razmena iskustava preko i uz pomoč mass media više izuzetak nego pravilo, još uvek je na njima više

214