RTV Teorija i praksa

težište na stvaralaštvu profesionalnih grupa nego na kreativnom ispoljavanju masa kao i njihovom učestvovanju u kreiranju programa i demokratskom vođenju kulturne politike. Kao izraz dveju danas suprotstavljenih tendencija - težnje masa za sopstvenim kreativnim učešćem i ispoljavanjem, i centralističko-monopolističko-profesionalno stvaranje i distribuiranje programa - poslednjih godina status radija i televizije izaziva u.nizu zemalja široke diskusije. U Švedskoj, pod udarima kritike koja se ne ograničava samo na intelektualne krugove, TV menja status tako da više nije čisto državna institucija, kao što.je doskora bila. Isti je slučaj i sa RTF u Francuskoj, koji se delimično otvorio prema društvu, zatim sa RAI u Italiji, BBC u Engleskoj. U svim ovim zemljama dolazi do izvesne decentralizacije i postupno se ukida monopol nad ovim sredstvima, koji predstavlja istovremeno i monopol nad proizvodnjom ideja, kulturnih oblika i informacija, preko kojeg se ostvaruje kontrola nad kulturnim komuniciranjem. U Italiji, nedavno je objavljeno, ima preko 2.000 radio-stanica i više stotina lokalnih i drugih malih TV centara, čime je praktično monopol RAI razbijen. Koja su to pitanja na kojima se sukobljavaju ove tendencije kad je reč o komunikaciji i kulturnim promenama? To je рге svega jezik i zahtev, na primer u Engleskoj i Francuskoj, da se u TV program uvedu dijalekti. Ljudi žele da na radiju i TV slušaju svoj svakodnevni govor kao i da kulturni oblici na radiju i TV izražavaju i njihova sopstvena iskustva. Dalje, ovaj pritisak izaziva takođe i želja Ijudi da na programu više vide i svoj svakodnevni život, probleme sredine u kojoj žive i rade, tj. da vide sebe. Ma koliko bila razvijena i tehnički opremljena, centralistička organizacija mass media, kao što je poznato, sve im ovo ne može obezbediti. Današnji svet zahvaćen je dubokim promenama o kojima daje izvesne kvantitativne, a ponešto i jednostrane i nedovoljno pouzdane podatke iz istorijskog aspekta Tofler u knjizi Šok budućnosti. One obuhvataju ne samo razvijena, nego isto tako i društva u razvoju. Zajedno sa materijalnim promenama, menjaju se i način života, moralna shvatanja, običaji, tradicija, kulturni oblici. Pod uticajem industrijalizacije u mnogim zemljama došlo je posle rata do velikih migracija i masovnog iseljenja seoskog stanovništva u gradove. Došlo je takođe i do brze urbanizacije seoskih naselja a i gradovi se „poseljačuju.” Stotine hiljada, čak milioni građana jedne zemlje prevazilaze unutrašnju migraciju i zapošljavaju se u razvijenim zemljama, u sredinama sa drugačijim jezikom, kulturnom tradicijom,

215