RTV Teorija i praksa

značenje pdjmova estradni izvođač, estradni umetnik, zatim, da se utvrde uslovi ko, kako i kada može steči ovo zvanje i, najzad, ko može biti angažovan u svojstvu estradnog izvođača. Рге svega, moramo da pođemo od činjenice da se estradni izvođači kod nas popunjavaju iz dve grupe reproduktivaca odnosno produktivaca. Prva, brojnija, pritiče iz redova amatera, samouka, diletanata i šarlatana. Druga grupa, manja po broju, pritiče iz redova umetnički školovanih i obrazovanih izvođača. U našim uslovima pod pojmom estradni izvođač, podrazumevaju se lica koja se bave umetnošču profesionalno, dakle, nisu amateri, a nisu ni pravi umetnici jer, ili nisu prošli kroz umetničke škoie, ili ako i jesu, zbog kvaliteta programa koji izvode i mesta na kome ga prikazuju ne smatraju se pravim umetnicima u akademskom smislu. Oni tako lebde ni na nebu ni na zemlji, opšte uzevši predstavljaju grupu izrvođača koja se profesionalno neodređeno bavi „umetnošču” na način koji kulturna javnost ne smatra sasvim ispravnim i društveno korisnim. Uopšteno govoreći, pod nazivom estradni izvođač podrazumevaju se ona lica koja nastupaju po ugostiteljsko-turističkim objektima (čitaj: kafanama), dvoranama i salama najrazličitijih institucija, cirkusima, kabareima, varijeteima, na programima radio-televizijskih stanica, itd. Zatim, lica koja snimaju gramofonske ploče, kasete itd. Pojam estradnog izvođača može se odrediti čak i na ovaj način: to su amateri koji su prešli u profesionalce, ali nikada to u punom smislu reči nisu postali, jer im nedostaje umetničko obrazovanje koje ne mogu nadoknaditi samo izvesnom prirodnom obdarenošču i iskustvom koje stiču baveči se „umetnošču”. Međutim, činjeničko je stanje da postoji veliki broj Ijudi, nazovimo ih kako god hočemo, koji se na svoj način bave raznim umetnostima, a popunjavaju onu prazninu koja stoji između amaterizma i profesionalizma u umetnosti, akademski shvačeno. Po nekim statistikama taj broj je već dostigao cifru od 11.000 lica. Dovoljan broj da društvo i zakonodavac najzad uzmu u svoje ruke ovaj problem koji je i Ijudski i kulturni i društveni i umetnički i samoupravljački - i potraže konačno rešenje.

235