RTV Teorija i praksa

Simon Kurte TELEVIZIJA BEZ GRANICA

U knjizi Televizija bez granica' s podnaslovom ~]edan problem medunarodne saradnje", koju je napisala Simon Kurte, istraživač u Nacionalnom centru za naučna istraživanja Francuske, dat je prikaz tehničkog razvoja radio-difuzije sa raznorodnim oblicima saradnje i povezivanja radio-difuznih sistema. Uporedo s tim posebno su naglašene perspektive daljeg razvoja ovog svakim danom sve značajnijeg masovnog medija. U prvom deiu knjige, dat je istorijski presek razvoja televizije od prvog direktnog međunarodnog prenosa 1952. godine između Londona i Kalea, do nagoveštaja direktnih prijema, bez transmisionih postrojenja na zemlji, pređviđenih več za kraj 1985. godine. Autor želi dokazati da tehnoioške inovacije televizije vode širokira mogućnostima, ali isto tako i zloupotrebi pritisku i miješanju u poslove drugih zemalja. Imajuči sve to u vidu Simon Kurte govori o planirahju i raspodeli frekvencija, o problemu tzv. piratskih stanica, o zloupotrebi TV kao sredstva agresije protiv drugih zemalja, o problemu uskladivanja televizijskih sistema u boji itd. Sve to otežava međunarodnu saradnju koja se jedino može razrešavati kroz konkretno realizovanje bilateralnih i multilateralnih dogovora članica Unije za radio-difuziju. Podsećajući da u svetu danas delujc 8 unija za radio-difuziju: dvije u Evropi gde su ukljućcne i mnoge vanevropske zemlje, jcdna u Africi, jedna u Aziji, tri u Americi i jedna posebno za arapske zemlje, u okviru kojih deluje Evrovizija i Intervizija, Simon Kurtc je istakla da, i pored relativno razvijene saradnje i dosta bogate razmene programa, nije teško uočiti podeljcnost evropskih radio-difuznih unija i to prvenstveno

političke prirode. Francuski i zapadnonemački teievizijski sistem i opredeljenje zemalja za njih upravo potvrđuju ocenu prvenstvene političke motivisanosti prilikom izbora. U drugom delu knjige „Dolazak vasionske ere i internacionalizacije televizije” prikazana su nova tehnološka rešenja o upravljanju vasionskim telekomunikacijama. Na tom pianu već postojeći zasebni sistemi telekomunikacija preko veštačkih satelita Intelsat (SAD) i Intersputnjik (SSSR) podstiču napore sličnih projekata regionalnih sistema Zapadne Evrope i Unije za koriščenje telekomunikacionih satelita za Afriku, Aziju i Latinsku Ameriku. U trećem delu, autor govori o perspektivama „satelita za radio-difuziju” čija če snaga i emisiona moć znatno premašivati postoječe kapacitete. Sama mogućnost da se taj novi kvalitet izrazi kroz direktno „hvatanje” emisija bez kontrole od strane državc na čijoj se teritoriji „hvataju” i gledaju, opominjc ionako nesigurnu i znatno prisutnu nacionalnu surevnjivost, nasuprot težnji za novim tehničkim dostignućima, upravo zbog straha od brojnih zloupotreba. Međutim, put do globalnc telcvizije koja bi, kako se predviđa, usledila posle uspešno završenih regionainih i nacionalnih planova, zahteva puno medudržavnih, mcđunarodnih, javnopravnih i drugih ustupaka, sporazuma i čvrstih dogovora. Razume se, u takvom radu naučno-kulturna saradnja i razmena bila bi osnovni predusiov za razrešenje ovog značajnog tehničkog i opštedruštvenog poretka.

1 Simone Courleix, Television sans frontieres, izd. HGONOMICA, Paris, 1975 str. 342.

242