RTV Teorija i praksa

aktuelno i da če biti aktuelno sve dok bude crnih Ijudi.” Bilo je trenutaka tokom ovih četrdeset godina postojanja negrituda kada je čitav taj pokret u izvesnim krugovima na Zapadu smatran cmim rasizmom. Odavno je već jasno da takvo gledanje nosi u sebi naslage i otpore o kojima govori i Rut Benedikt: „Otpor je u velikoj meri plod našeg nerazumevanja kulturnih konvencija, a posebno proističe iz pridavanja preterano vehkog značaja onim konvencijama koje slučajno pripadaju našem narodu i našem vremenu. Cak i sasvim malo poznavanje drugih konvencija, kao i svest o tome koliko raznolike one mogu biti, mnogo bi doprineli unapređivanju jednog razumnog društvenog poretka.” Upravo zbog toga Rut Benedikt ukazuje da „proučavanje različitih kultura vrši i drugi jedan krupan uticaj na današnju misao i ponašanje. Savremeni način života doveo je mnoge civiUzacije u bliski dodir, i u ovome trenutku najglasniji odgovor takvom stanju stvari su nacionalizam i rasna nadmenost Nikad nije bilo vremena u kome su civiUzaciji biU potrebniji Ijudi istinski kulturho-svesni, koji su kadri da objektivno posmatraju društveno uslovljeno ponašanje drugih naroda bez straha i uzajamnih optuživanja. Prezir prema tuđincu nije jedino moguče rešenje našeg sadašnjeg dodira između rasa i narodnosti. To nije čak ni naučno zasnovano rešenje.” Govofeći argumentovano o neosnovanosti bilo kakvih rasnih predrasuda, pogotovu u sferi kulture, Rut Benedikt upozorava da kultura nije kompleks koji se prenosi biološki. Pa kaže: „Širom celog sveta, od početka Ijudske istorije, može se videti da su Ijudi bili sposobni da usvoje kulturu Ijudi druge krvi. U biološkoj strukturi čoveka nema ničeg što bi to čak i otežavalo. Čovek svojim biološkim sastavom nije u potankostima predodređen ni za jedan poseban oblik ponašanja.” Ovakvih i sličnih argumenata u nauci je mnogo. Kada se podsečamo na neke od njih voleli bismo da u kontekstu ovih beležaka oni budu dominantni prilikom svakog razmišljanja o susretu kulture i civilizacija. Pogotovu kada se taj kontakt ostvaruje putem masovnih medija. U tom kontekstu je i pokušaj šireg poimanja funkcije komunikacija. KOMUNIKACIJA KAO OBLIK POSTOJANJA Cini se da danas nema oblasti društvenog, političkog privrednog

10