RTV Teorija i praksa

i dao Sezer. Čini se da ga je u teoretskom smislu on najviše i produbio. U glavnom gradu Martinka, For d Fransu, gde je Eme Sezer, gradonačelnik, a istovremeno je i poslanik Martinika u francuskom parlamentu, razgovaramo ponovo o crnaštvu. Sezer nam Ijubazno odgovara na mnoga pitanja. Jedno od njih je i ono koje se odnosi na dalju sudbinu tog pokreta za afirmaciju crnačke personalnosti. Sezer kaže: „Mislim da se negritud promenio, kao što se promenio i svet. U svakom slučaju postoje aspekti crnaštva koji mogu da se učine manje ili više zastarelim, ali po meni, smatram da crnaštvo ostaje doktrina koja još uvek ima svoj smisao postojanja. Naravno, neke stvari su se izmenile, nekih iluzija više nemamo. Činjenica je da postoji crnaštvo ali isto tako da postoji i karikatura crnaštva. Neki Ijudi svojataju crnaštvo koje je veoma daleko od mene, daleko od Sengora. Na primer, kad čujem da gospodin Divalije, diktator sa Haitija, govori o crnaštvu, ja uzdrhtim, јег je to karikatura crnaštva. Po našem, po Sengoru i meni, cmaštvo je oružje za oslobođenje, a ne za podređivanje ili opresiju. Upravo zbog svih tih razloga jedan deo crnačke omladine, a posebno afričke, oseča izvesnu odbojnost prema crnaštvu. Ja ih shvatam, ali shvatam i to da je ta odbojnost upučena više obliku cmaštva, nego samom crnaštvu.” Zamolili smo Sezera da nam kaže šta je za njega taj negritud cmaštvo: JPo meni, crnaštvo čine tri stvari. Рге svega, to je potvrđivanje identiteta i to nije pitanje mode. Treba potvrditi identitet. Jedan čovek sa Martinika ne može da bude pravi čovek sa Martinika ako na izvestan način ne veruje u crnaštvo. Upravo preko crnaštva čovek Martinika ulazi u istoriju i u prošlost. Dmgo, u ono vreme crnaštvo je za nas bilo potvrda određene vernosti cmačkim tradicijama, crnim vrednostima, kako to voli da kaže Sengor, i čini mi se da to još uvek važi. Јег, ne može se zamisliti čovek potpuno odsečen od vrednosti svojih predaka. I najzad, treče, crnaštvo je za nas bilo potvrda solidarnosti. To znači da mi crnci smatramo da imamo izvesnu zajedničku istoriju, da smo solidarni i da nam prema tome ništa što je crno nije strano, i da prema tome ne možemo ostati indiferentni, mi na Martiniku, prema onome što se događa u Senegalu, u Brazilu ili u Harlemu, svuda gde je u pitanju sudbina crnog čoveka. Ako se crnaštvo definiše na taj način i ako se smatra da su ova tri principa u stvari tri živa stuba crnaštva, onda verujem i smatram da ono ostaje još uvek

9