RTV Teorija i praksa

radio-drame (naravno ne samo slušanjem radio-drame nego i gledanjem filma iii pozorišne predstave) zadovoljena. Pod uslovom da radio-dramsko umetničko delo odista vrši svoju umetničku funkciju (a samo o takvom delu je ovde reč) estetička identifikacija slušaoca radio-drame sa predmetom koji ova prikazuje konotira i jednu estetičku identifikaciju koja nam je poznata još iz vremena grčkih tragičara, Eshila, Sofokla i Euripida, a koju je, kao što znamo, Aristotel u svojoj Poetici nazvao katarzičkom estetičkom identifikacijom. U objašnjenju ove estetičke identifikacije Hans Robert Jaus ide stopama pomenutog grčkog filozofa. Naime, i Jaus pod katarzičkom identifikacijom podrazumeva oslobađanje duše od jakih afekata. „Sloboda duše, pretpostavka je za to da posmatrač stečeno uviđanje sledi ne didaktičkom prisilom, nego na osnovu slobodne refleksije”. 22 Ono što Jaus prilikom tumačenja katarze donosi kao novo jeste njegovo shvatanje katarze „као komunikativne kategorije estetičkog iskustva” koje, na drugoj strani, uključuje suštinu identifikacije slušaoca sa junakom, u ovom slučaju sa junakom radio-dramskog umetničkog dela. I, konačno, ironička identifikacija shvata se kao ravan „estetičke recepcije u kojoj se gledaocu ili čitaocu (a mi kažemo i slušaocu - prim. 8.T.) uskračuje očekivana identifikacija, kako bi bio otrgnut od nesmetanog predavanja estetičkom predmetu, kako bi se njegova refleksija probudila i okrenula uslovima iluzije i mogučnosti tumačenja.” 23 Tako smo u krugu pet modelatiteta estetičke identifikacije koje nam je ponudio Jaus; asocijativnom, admirativnom, simpatetičkom

22 H.R. Jaus, Ibid., str. 477.

23 H.R. Jaus, Ibid., str. 450,

127