RTV Teorija i praksa

9 O kvalitetu TV serija, sem revnosnih TV kritičara u dnevnoj i nedeljnoj štampi, skoro da niko ne piše niti javno saopštava analize i ocene. Dok je ovaj broj časopisa bio u pripremi za štampu, 15. januara 1979. godine održana je sednica konferencije SK RTB u proširenom sastavu, na kojoj se raspravljalo o Akcionom programu ekonomske stabilizacije u RTB. Aktuelne pojave i problemi pominjani u diskusiji uneli su nove komponente u analize i zakIjučke koje su učesnici izlagali i predlagali. Novom bojom zazvučao je zahtev Đoke Stojčiča: „...Ključno pitanje je rad геdakcija. Na svakom sastanku konferencije, sekretarijata i osnovne organizacije ističe se da kod nas ne rade redakcije! A gde se onda stvara program ako ne rade redakcije i gde se vrši kritika programa ako ne na sastancima redakcije i radne jedinice? Gde će se to vrednovanje programa i njegov kvalitativni rast ostvariti, ako ne u kolektivnoj razmeni kritike i mišljenja?! Vrlo brzo se svi mi razbaškarimo i kriterij olabavimo do te mere da sve subjektivno postaje neminovno. Subjektivnn uverenje da program jedne redakcije treba ove godine da izgleda tako, jer je to odraz ukusa urednika, bez obzira što se u toj oblasti u društvu dešavaju sasvim druge stvari. Recimo, svi mi - počev od redakcija koje se bave naukom, obrazovanjem, školstvom - nismo još u stanju da pratimo epohalne promene u toj oblasti društvenog života... ima značajnih poduhvata u društvu kojih nema u programu. Tražio bih da se razgovara: Kakvog programa u TV ncma? Zašto ga nema? Nema zbog toga šlo mi iivimo u jednoj lagodnoj hladovini autoriteta televizije... Mi smo radna organizacija čija se roba svakodnevno vidL.i trpi najrazudeniju i

32J

televizijska administracija; rastu i ambiciozne i skupe serije. Mi smo, svojevremeno, počeli da dovodimo i direktore proizvodnje, fotografije i rasvete i sve Ijude s titulama koje postoje na filmu. Moram da kažem, serije su postajale sve skuplje, a to ne znači automatski i bolje. Znači, dopunjujem Lolu, postepeno smo prerasli u filmsko preduzeče. Sečam se 1972. godine naših partijskih sastanaka, kad smo konstatovali da više ovako ne možemo da se razvijamo; da ne možemo da plačamo toliko skupu proizvodnju. 9 I, došlo je do težnje da se vratimo elektronici. B. MIRKOVIĆ; Mislim da če biti potrebno, za jedan pregled tog društvenog konteksfa stvaranja Televizije sagledati društveno-politički kontekst tih godina i konstatovati u nekoliko reči. Ostaje činjenica da su Beogradska televizija i Televizija Zagreb stvorene skoro istovremeno (Lola: Ne, ranije je Zagreb). Ali u svojoj osnovi bio je to jedan unitarni koncept Televizije. Smatralo se dve televizije; Beograd i Zagreb, srpskohrvatsko jezičko područje, manje-više to je dovoljno sa pokušajem Slovenaca, kao razvijene sredine, da svoje jezičko područje pokriju jednom televizijskom stanicom manjih zahteva, uglavnom vezanih za vesti. R.ĐUKIĆ: Ne, nije tačno. U početku je koncepcija bila potpuno ravnopravna, i slovenačka. Oni su praksom došli do toga da uzimaju programe drugih studija, a da rade sve manje. Onda su videli da ne mogu tako da rade.