RTV Teorija i praksa

B.MIRKOVIĆ: Međutim, šta je bilo? Sudbina televizijskog dnevnika, mislim, da je u tom pogledu vrlo karakteristična. Televizijski dbevnik je bio. samo iz Beograda. Znači jedan stvarno unitarni koncept, koji je tada bio glavni koncept i u društvu uopšte. To je trajalo punih 10 godina. Jugoslovenska televizija je tako pravljena, i začeta je tako. Punih deset godina se tako razvijala. A svojim položajem u društvu delovala je kao jedna državna institucija, u onom uslovnom smislu. Znači, element samoupravnog položaja televizije, nekog društvenog upravljanja njom, tek se docnije razvijao. Razvojni put Beogradske televizije je vrlo karakterističan od 1958. do 1978. godine lo , jer po mnogome ilustruje različitost našeg federalizma i položaja ne samo televizije, već položaja Beograda i Srbije kao jednog od šest, odnosno osam sastavnih elemenata jugoslovenske federacije, ili JRT, ako se govori o radio-televiziji. R.ĐUKIĆ: Ja bih hteo da kažem da to nije bilo baš tako. Naime, to tako i izgleda kad pravimo analize. Međutim, treba shvatiti jednu stvar. Kada je počela da se pravi televizija, pre svega su materijalni razlozi diktirali da Dnevnik bude samo na jednom jeziku. Mi smo diskutovali o tome, jer je Zagreb u početku imao svoj dnevnik, ali nije bilo laboratorije da to radi. Pre svega, nije bilo ovakvih elektronskih veza, ni laboratorija. Sve je to tada bilo isuviše skupo. Sad televiziju možeš da praviš i kod kuće. U Japanu možeš da kupiš za 1.000 dolara televuijsku stanicu, pa praviš svoj

najefemerniju, a ponekad i vrlo konstruktivnu kritiku javnosti. Čitavi listovi, revije i rubrike prate program televizije...ali to sve pred zidom naše samozadovoljnosti i naše nekritičnosti postaje epizoda. ...Svako je sebi izborio maksimum samostalnosti, a minimum obaveza i onda čeka šta če se dogoditi. Dogodiće se, naravno, krajnja subjektivizacija programa... Problem je stalno izoštravanje programskih kriterija. Urednici malo rade u programu! Masa naših urednika zauzeta je svojim honorarnim radom...i nema vremena da pogleda emisiju, a kamoli da bdi nad njenim sinopsisom, scenarijem, snimanjem i pregledom...moramo od same ideje do finalizacije biti prisutni, celim svojim umom i svim svojim sposobnostima, a ne ošljariti.”

10 Uporedi tekst Kako i koliko ]е naš radio postao radiofoničan? Sveta Lukić, JRTV-teorija i praksa”, Вг. 12, str. 93 - 100.

33