RTV Teorija i praksa

Osnovni kanal predaje saopštenja ovde je bila slika prenatrpana u odnosu na usmeni tekst, ali se pri tome gubio „lični” komunikativni kontakt, neophodan za potpunije usvajanje informacije. Sada je u programu Vreme televizija našla svoj sopstveni način izražavanja, TV je stvorila specifičan model prezentacije saopštenja, koji je sintetizovao varijante radio i filmske emisije informacije, poštujuči pejzažno-portretno iskustvo slikarstva Preporoda i filma 30-40-tih godina. U isto vreme, kao svaki novi kvalitet, principijelno različit od svojih prethodnih varijanata. Metod hromatske demonstracije, koji je omogučio da se istovremeno kombinuje slika događaja i činjenice sa prikazivanjem lica spikera-voditelja, daje ogroman efekat u primanju informacije, maksimalno koristi izražajne mogučnosti televizijskog ekrana kao specifičnog kanala masovne informacije. Zahvaljujuči koriščenju toga metoda rada, oba osnovna kanala emisije informacija televizije kao audiovizuelnog sredstva vizuelni i auditivni, informacija je ravnomerno raspoređena i receptori gledaoca su ravnomerno opterećeni. On jednostavno u osnovi više ne sluša - prva varijanta - i jednostavno u osnovi više ne gleda - druga varijanta - filmske translacije, već ravnomerno i gleda i sluša što i jeste plodonosna sinteza tih polarnih slučajeva (radio, film) i pored toga ima mogućnost da stupa, iako i posredno i jednostrano, ali ipak u lični kontakt sa komunikatorom, što je u osnovi svojstveno samo televiziji. U trećoj varijanti teletranslacije informacionih saopštenja prepliću se tri osnovne komponente prve i druge varijante: 1. slika događaja,

204