RTV Teorija i praksa

DOGAĐAJI

Ana Šomlo

KRIZA FESTIVALA ILI KRIZA TELEVIZIJE

Portorož 1979.

Televizijski festival u Portorožu mogao bi da se posmatra iz dva aspekta - kao godišnja manifestacija JRT predstava i događaja, ili kao retrospektiva izbora najboljeg iz jednogodilnje televizijske produkcije svih jugoslovenskih TV studija. Sada, sa vremenske distance, čini se da se ti aspekti slivaju u zajednički promalaj. Jer, ako je reč o festivalu, projekciji novog i neviđenog, uzbudljivog i pravog, u rascvetanoj luci ruža na slovenačkom primorju onda se automatski pred očima reprizira mračni Avditorij, od osam časova izjutra do osam časova uveče, monotono emitovanje bez iskri novog. Dogadaj bez dogadaja. Ni razgovora, ni susreta, ni uobičajene razmene milljenja o programu. Pa i kada bi? Smotra koju ni sama jugoslovenska teievizija nije smatrala dovoljno značajnom da bi je predstavila liroj javnosti kroz hroniku, kao Ito to čini prilikom Bitefa, Sterijinog pozorja ili Festa, TV festival nije bio praćen ni običnim informacijama u Dnevniku. Ako se, pak, izolovano od propagande i spektakla koga nije bilo, govori o selekciji četrnaeste smotre JRT onda se, doslovno može reći da gotovo nilta novo nije prikazano, a ono Ito je doživelo svoju premijeru u Portorožu najčelće je delovalo kao već viđeno.

Možda se £ini nelogičnim pisati o nečem bezvrednom, poklanjati pažnju onome što to ne zaslužuje, ali može se ukazati i na činjenicu da je Portorož u svom četrnaestom ponavljanju trebalo da pokaže smisao za TV tradidju, smisao za novo i perspektivu televizijske budućnosti. Najzad, zašto bi se prečutaio ono što nagoveštava svoj redni sled ovog puta petaaesti. ČEGA )E, IPAK, BILO Brojke govore da je samo u okviru nacionalnog dela festivala emitovano 47 emisija u trajanju ođ 24 sata i 27 minuta. U toku poslovnih projekcija stranim gostima i predstavnicima inostranih televizija prikazano je 68 emisija - 50 sati i 54 minuta programa. Prisustvovalo je 120 stranih posmatrača iz trideset zemalja. Mada se u festivalskom programu prednost prikazivanja nije povodiia za interesovanjem giedalaca, tako da je dokumentarni program emitovan nakon dečjih igranih emisija i epizoda, ostaje uverenje da je televizija prevashođno sredstvo informisanja, đa i pored razvoja drugih žanrova, aktuelna političko-informativna i đokumentarna emisija ostaje najinteresantnija za publiku. Ova se pretpostavka, verovatao, potvrđuje kada je u pitanju publika koja profesionalno prati portorošku

196